Веља Павловић

Веља Павловић
Пуно имеВелимир Павловић
НадимакВеља
Датум рођења(1953-06-17)17. јун 1953.
Место рођењаБеоград, ФНР Југославија
Датум смрти2. фебруар 2022.(2022-02-02) (68 год.)
Место смртиБеоград, Србија
ОбразовањеФакултет политичких наука у Београду
УниверзитетУниверзитет у Београду
Занимањеновинар
ТВ водитељ

Велимир „Веља” Павловић (Београд, 17. јун 1953 — Београд, 2. фебруар 2022) био је српски новинар и телевизијски водитељ.

Биографија

Матурирао је у Трећој београдској гимназији.[1] Студирао је математику,[2] па дипломирао новинарство на Факултету политичких наука 1978. године. Павловић је од 1980. радио као новинар Студија Б. Писао је за Време, НИН, Политикин забавник, Илустровану Политику и Православље.[3] Током рада више пута је био цензурисан.[4]

Професионално је био препознат по ауторству емисија Ниво 23, Духовници и Незаштићени сведок.[5] Четрдесет година се бавио новинарством.[3][6] Имао је кћерку Кристину коју је сам одгајио.[7]

Био је члан Удружења новинара Србије.[8]

Добитник је награде Народног музеја у Београду (1987) и Златне значке Културно-просветне заједнице Србије (1991).[9]

Редовно је посећивао Манастир Хиландар.[8]

Сахрањен је 5. фебруара 2022. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[10] Опело је служио патријарх српски Порфирије са тројицом епископа.[11]

Његов легат је у отворен у Спомен кући Велимира Веље Павловића, у његовом завичају, у Ратковцу, код Лајковца.[12]

Дела

Референце

  1. ^ „Преминуо Веља Павловић”. Б92. 2. 2. 2022. Приступљено 3. 2. 2022. 
  2. ^ „Velja Pavlović: Ja sam nekakav gradski monah”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-02-02. 
  3. ^ а б „Преминуо новинар Веља Павловић”. Politika Online. Приступљено 2022-02-02. 
  4. ^ Поповић, Гордана. „Трагање за вишим сферама”. Politika Online. Приступљено 2022-02-05. 
  5. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Остави све и читај- Веља Павловић”. www.rts.rs. Приступљено 2022-02-02. 
  6. ^ „Преминуо новинар Веља Павловић”. studiob.rs. Приступљено 3. 2. 2022. 
  7. ^ „ОСТАО САМ СА ДЕТЕТОМ, ГОМИЛОМ ПЕЛЕНА И ПРОБЛЕМА: Веља Павловић је сам подизао ћерку, овако је причао о самохраном родитељству”. Вечерње новости. 3. 2. 2022. Приступљено 5. 2. 2022. 
  8. ^ а б „Preminuo novinar Velja Pavlović”. www.uns.org.rs (на језику: ci). Приступљено 2022-02-12. 
  9. ^ „Преминуо новинар Веља Павловић”. Н1. 2. 2. 2022. Приступљено 3. 2. 2022. 
  10. ^ Маровић, Ш. (5. 2. 2022). „САХРАЊЕН ВЕЉА ПАВЛОВИЋ: Велики новинар на вечни починак испраћен уз хит "Ролингстонса"”. Вечерње новости. Приступљено 5. 2. 2022. 
  11. ^ „Патријарх Порфирије на опелу Велимиру-Вељи Павловићу: Веља је знао да је могуће покидати границе које деле историју од вечности”. ТВ Храм. 5. 2. 2022. Приступљено 5. 2. 2022. 
  12. ^ Вулићевић, Марина. „Отворена Вељина спомен-кућа”. Politika Online. Приступљено 2024-05-21. 
  13. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ниво 23. Књ. 1 :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 02. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-02. 
  14. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ниво 23. Књ. 2 :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 02. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-02. 

Спољашње везе