Велика игра је такође имала директне последице у Персији и Британској Индији. Британија је сматрала да Русија планира инвазију на Индију и да је то циљ руске експанзије у централној Азији, док се Русија противила ширењу британских интереса у централној Азији. Као резултат тога, дошло је до дубоке атмосфере неповерења и разговора о рату између два велика европска царства.[4][5][6] Британија је поставила као високи приоритет заштиту свих приступа Индији, док је Русија наставила са освајањем Централне Азије.[7] Неки историчари Русије закључили су да је након 1801. године Русија имала минималне намере или планове у погледу Индије и да се углавном радило о британским сумњама,[8] иако је потврђено више планова инвазије из 19. века, укључујући Духамелов план и Хрулевов план, међу каснијим плановима који никада нису материјализовани.[9]
Неки историчари сматрају да је крај Велике игре потписивање протокола Комисије за границу Памира 10. септембра 1895. године,[12] када је дефинисана граница између Авганистана и Руског царства.[13][14][15][16] Други сматрају да је Велика игра окончана потписивањем Англо-руске конвенције 31. августа 1907.[17] Роман Рудјарда КиплингаКим из 1901. учинио је термин популарним и увео нову импликацију ривалства великих сила. Постао је још популарнији након почетка Совјетско-афганистанског рата 1979. године.[18]
^Rowe, William C. (2010). „Chapter 4: The Wakhan Corridor – The endgame of The Great Game”. Ур.: Alexander C. Diener; Joshua Hagen. Borderlines and Borderlands: Political Oddities at the Edge of the Nation-state. Rowman & Littlefield. стр. 64. „In setting these boundaries, the final act of the tense game played out by the British and Russian governments came to a close.”
^Middleton, Robert (2005). „The Earl of Dunmore 1892–93”(PDF). Pamirs Org. Архивирано из оригинала(PDF) 28. 04. 2011. г. Приступљено 04. 09. 2021. a commentary on "The Pamirs; being a Narrative of a Year's Expedition on Horseback and Foot through Kashmir, Western Tibet, Chinese Tartary and Russian Central Asia" by Charles Adolphus Murray, the Eighth Earl of Dunmore.
Rowe, William C. (2010). „Chapter 4: The Wakhan Corridor – The endgame of The Great Game”. Ур.: Alexander C. Diener; Joshua Hagen. Borderlines and Borderlands: Political Oddities at the Edge of the Nation-state. Rowman & Littlefield. стр. 64. „In setting these boundaries, the final act of the tense game played out by the British and Russian governments came to a close.”
Hopkirk, Peter. (1990). The Great Game: The Struggle for Empire in Central Asia.. ( NY: Kodansha, ._. Illus. 564p. maps. [Original title, UK: The Great Game: On Secret Service in High Asia], popular military history
Preston, Adrian (1980). „Frustrated Great Gamesmanship: Sir Garnet Wolseley's Plans for War”. The International History Review. 2 (2): 239—265. JSTOR40105752. doi:10.1080/07075332.1980.9640213.
Schimmelpenninck van der Oye, David (2014). „Paul's great game: Russia's plan to invade British India.”. Central Asian Survey. 33 (2): 143—152.. On Russia's failed plan to invade India in 1801.
Schimmelpenninck van der Oye, David. "Russian foreign policy: 1815–1917." in The Cambridge History of Russia (2006): 2 554–574, argues Russia had no intention of attacking India after 1801
Sergeev, Evgeniĭ. The Great Game, 1856–1907: Russo-British Relations in Central and East Asia (Woodrow Wilson Center Press, 2013).
Thornton, A. P. (1954). „Afghanistan in Anglo-Russian Diplomacy, 1869-1873”. Cambridge Historical Journal. 11 (2): 204—218. JSTOR3021077. doi:10.1017/S1474691300002870..
Tripodi, Christian (2010). „Grand Strategy and the Graveyard of Assumptions: Britain and Afghanistan, 1839–1919”. Journal of Strategic Studies. 33 (5): 701—725. doi:10.1080/01402390.2010.498252.
Amos, Philip (1980). „Recent Work on the Great Game in Asia”. The International History Review. 2 (2): 308—320. JSTOR80000106.
Becker, Seymour (2012). „The ‘great game’: The history of an evocative phrase.”. Asian Affairs. 43 (1): 61—80..
Martel, Gordon (1980). „Documenting the Great Game: 'World Policy' and the 'Turbulent Frontier'”. The International History Review. 2 (2): 288—308. JSTOR40105755. doi:10.1080/07075332.1980.9640215.
Morrison, Alexander (2014). Introduction: Killing the Cotton Canard and getting rid of the Great Game: rewriting the Russian conquest of Central Asia, 1814–1895.: 131–142. online
Yapp, Malcolm (16. 5. 2000), „The Legend of the Great Game”(PDF), Proceedings of the British Academy: 2000 Lectures and Memoirs, 111, Oxford University Press, стр. 179—198CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Imperial Gazetteer of India vol. IV (1908), The Indian Empire, Administrative, Published under the authority of His Majesty's Secretary of State for India in Council, Oxford at the Clarendon Press. Pp. xxx, 1 map, 552
Macrory, Patrick, (1966). The Fierce Pawns.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). J.B. Lippincott Company, Philadelphia
Macrory, Patrick (2002). Retreat from Kabul: The Catastrophic British Defeat in Afghanistan, 1842. Guilford, CT: The Lyons Press. ISBN978-1-59921-177-0.
Morris, Mowbray (1878). The First Afghan War. London: Sampson Low, Marston, Searle & Rivington.