Вебер (јединица)

Вебер
СистемСИ изведена јединица
ЈединицаМагнетни флукс
СимболWb 
Именован поВилхелм Едуард Вебер
Derivation1 Wb = 1 V⋅s
Јединична претварања
1 Wb у ...... је једнак са ...
   СИ основне јединице   1 Wb = 1 kgm2s−2A−1
   Гаусове јединице   1 Wb ≘ 1×108 Mx

У физици, вебер (енгл. weber; симбол: Wb)[1][2] је СИ изведена јединица за флукс магнетног поља. Назван је по немачком физичару Вилхелму Едуарду Веберу. Вебер може да се дефинише у вези са Фарадејевим законом, који повезује променљиви магнетни флукс кроз коло са електричним пољем око кола. Промена у флуксу од једног вебера по секунди индуковаће елетромоторну силу од једног волта. У СИ основним јединицама, вебера се дефинише као kg·m²·s-2·A-1. У изведеним јединицама, вебер је волт-секунд (V·s). Вебер је велика јединица, једнака 1 T m² = 108 максвела.[3][4][5]

Дефиниција

Вебер се може дефинисати у смислу Фарадејевог закона,[6][7] који повезује променљиви магнетни флукс[8][9] кроз петљу са електричним пољем око ње. Промена флукса од једног вебера у секунди индуковаће електромоторну силу од једног волта (произвести разлику електричног потенцијала од једног волта на два терминала отвореног кола).

Званично:

Вебер се често изражава у мноштву других јединица:

где

Вебер је добио име по Вилхелму Едуарду Веберу. Као и код сваке СИ јединице која је названа по особи, њен симбол почиње великим словом (Wb), али када је написан у целости, следи правила за писање великих слова заједнички именица; тј., „вебер” има велико слово на почетку реченице и у насловима, али се иначе пише малим словом.

Историја

Године 1861, Британско удружење за унапређење науке (познато као „БА“[11]) основало је комитет под вођством Вилијама Томсона (касније лорда Келвина) за проучавање електричних јединица.[12] У рукопису из фебруара 1902. године, са руком писаним белешкама Оливера Хевисајда, Ђовани Ђорђи је предложио скуп рационалних јединица електромагнетизма укључујући вебер, напомињући да је „производ од волта у секунду Б.А. назвао вебер”.[13]

Међународна електротехничка комисија започела је рад на терминологији 1909. године и основала Технички комитет 1 1911. године, свој најстарије успостављени комитет,[14] „да би се санкционисали термини и дефиниције који се користе у различитим електротехничким областима и да би се утврдила еквивалентност термина који се користе у различитим језицима.“[15]

Тек 1927. године TC1 се бавио проучавањем различитих отворених проблема у вези са електричним и магнетним величинама и јединицама. Отворене су расправе теоријске природе на којима су еминентни електроинжењери и физичари разматрали да ли су јачина магнетног поља и густина магнетног флукса заправо величине исте природе. Како се неслагање наставило, IEC је одлучио да покуша да поправи ситуацију. Наложио је радној групи да проучи питање у приправности за следећи састанак.[16]

Године 1930, TC1 је одлучио да је јачина магнетног поља (H) различите природе од густине магнетног флукса (B),[16] и узео је питање именовања јединица за ова поља и сродне величине, међу њима и интеграл густине магнетног флукса.

Године 1935, TC1 је препоручио називе за неколико електричних јединица, укључујући вебер за практичну јединицу магнетног флукса (и маквел за CGS јединицу).[16][17]

Одлучено је да се постојећи низ практичних јединица прошири у комплетан свеобухватан систем физичких јединица, а препорука је усвојена 1935. „да се систем са четири основне јединице које је предложио професор Ђорђи усвоји под условом да се на крају изабере четврта основна јединица“. Овај систем је добио ознаку „Ђорђијев систем“.[18]

Такође 1935. године, TC1 је пренео одговорност за „електричне и магнетне величине и јединице” на нови TC24. Ово је „на крају довело до универзалног усвајања Ђорђијевог система, који је ујединио електромагнетне јединице са MKS димензионалним системом јединица, који је у целини сада познат једноставно као СИ систем (Système International d'unités)“.[19]

Године 1938, TC24 је препоручио као везу [од механичких до електричних јединица] пермеабилности слободног простора са вредношћу μ0 = 4π×10-7 H/m. Ова група је такође препознала да било која од практичних јединица већ у употреби (ом, ампер, волт, хенри, фарад, кулон и вебер), могла подједнако да послужи као четврта основна јединица.[16] „Након консултација, ампер је усвојен као четврта јединица Ђорђијевог система у Паризу 1950. године у Паризу 1950. године.”[18]

Умношци

Као и друге СИ јединице, вебер се може модификовати додавањем префикса који га множи са степеном 10.


СИ умношци вебера (Wb)
Подумношци Умножци
Вредност СИ симбол Назив Вредност СИ симбол Назив
10−1 Wb dWb децивебер 101 Wb daWb декавебер
10−2 Wb cWb центивебер 102 Wb hWb хектовебер
10−3 Wb mWb миливебер 103 Wb kWb киловебер
10−6 Wb µWb микровебер 106 Wb MWb мегавебер
10−9 Wb nWb нановебер 109 Wb GWb гигавебер
10−12 Wb pWb пиковебер 1012 Wb TWb теравебер
10−15 Wb fWb фемтовебер 1015 Wb PWb петавебер
10−18 Wb aWb атовебер 1018 Wb EWb ексавебер
10−21 Wb zWb зептовебер 1021 Wb ZWb зетавебер
10−24 Wb yWb јоктовебер 1024 Wb YWb јотавебер
Уобичајени умношци су подебљани.

Референце

  1. ^ Wells 2008
  2. ^ „weber (main entry is American English, Collins World English (further down) is British)”. Dictionary.com. 
  3. ^ „Séance de clôture”. Congrès international d'électricité (на језику: француски). Paris: Gauthier-Villars. 1901. стр. 354. 
  4. ^ Gyllenbok, Jan (2018). „line”. Encyclopaedia of Historical Metrology, Weights, and Measures, Volume 1. Birkhäuser. стр. 141. ISBN 9783319575988. Приступљено 20. 4. 2018. 
  5. ^ Klein, Herbert Arthur (1988) [1974]. The science of measurement: A historical survey. Dover. стр. 481. 
  6. ^ Sadiku, M. N. O. (2007). Elements of Electromagnetics (4th изд.). New York & Oxford: Oxford University Press. стр. 386. ISBN 978-0-19-530048-2. 
  7. ^ „Applications of electromagnetic induction”. Boston University. 1999-07-22. 
  8. ^ Purcell & Morin 2013, стр. 278
  9. ^ Browne 2008, стр. 235
  10. ^ „CIPM, 1946: Resolution 2 / Definitions of Electrical Units”. International Committee for Weights and Measures (CIPM) Resolutions. International Bureau of Weights and Measures (BIPM). 1946. Приступљено 2008-04-29. 
  11. ^ „The BA (British Association for the Advancement of Science)”. 
  12. ^ Frary, Mark. „In the beginning...The world of electricity: 1820-1904”. International Electrotechnical Commission. Архивирано из оригинала 18. 04. 2018. г. Приступљено 2018-04-19. 
  13. ^ Giorgi, Giovanni (фебруар 1902). „Rational Units of Electromagnetism”. стр. 9. Архивирано из оригинала (Manuscript with handwritten notes by Oliver Heaviside) 29. 10. 2019. г. Приступљено 2014-02-21. 
  14. ^ „Strategic Policy Statement, IEC Technical Committee on Terminology” (PDF). International Electrotechnical Commission. Архивирано из оригинала (PDF) 2006-09-04. г. Приступљено 2008-04-29. 
  15. ^ „IEC Technical Committee 1”. International Electrotechnical Commission. Приступљено 2018-04-19. 
  16. ^ а б в г „The role of the IEC / Work on quantities and units”. History of the SI. International Electrotechnical Commission. Архивирано из оригинала 11. 6. 2007. г. Приступљено 2018-04-19. 
  17. ^ „Summary: Electrical Units”. IEC History. International Electrotechnical Commission. Архивирано из оригинала 20. 04. 2018. г. Приступљено 2018-04-19. 
    This page incorrectly states that the units were established in 1930, since that year, TC 1 decided "that the question of names to be allocated to magnetic units should not be considered until general agreement had been reached on their definitions" [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2007)
  18. ^ а б Ruppert, Louis (1956). Brief History of the International Electrotechnical Commission (PDF). International Electrotechnical Commission. стр. 5. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2016. г. Приступљено 2018-04-19. 
  19. ^ Raeburn, Anthony. „Overview: IEC technical committee creation: the first half-century (1906-1949)”. International Electrotechnical Commission. Приступљено 2018-04-19. [мртва веза]

Литература

Спољашње везе