Пошто једна дефиниција тежине каже да она представља деловање силе између два предмета услед гравитације, њутн је такође јединица за тежину. Маса једног килограма близу Земљине површине је приближно 9,81 њутна, мада се ова величина разликује за неколико десетина једног процента на Земљиној површини. Сходно томе, предмет масе 9,81-1 kg (≈101,94 грама) тежи грубо 1 њутн.
Дефиниција
Њутн је дефинисан као 1 kg⋅m/s2 (то је изведена јединица која је дефинисана у смислу основних јединица СИ).[1] Један њутн је дакле сила потребна за убрзање једног килограма масе до брзине од једног метра у секунди на квадрат у правцу примењене силе..[2] Јединице „метар у секунди на квадрат” могу се схватити као промена брзине у времену, односно повећање брзине за 1 метар у секунди сваке секунде.
Године 1946. Резолуција 2 Генералне конференције за тегове и мере (CGPM) стандардизовала је јединицу силе у систему јединица МКС тако да буде количина потребна за убрзање 1 килограма масе брзином од 1 метар у секунди на квадрат. Године 1948, 9. CGPM у резолуцији 7 је усвојио назив њутн за ову силу.[3] Систем MKS је тада постао нацрт за данашњи СИ систем јединица. Њутн је тако постао стандардна јединица силе у Међународном систему јединица (СИ), или Système international d'unités.
У формалнијим терминима, Њутнов други закон кретања наводи да је сила која делује на објекат директно пропорционална убрзању које тај објекат добија, наиме:[4]
где представља масу објекта који пролази кроз убрзање. Као резултат тога, њутн се може дефинисати у смислу килограма (), метра (), и секунде () као
Примери
При просечној гравитацији на Земљи (конвенционално, 7000980665000000000♠g = 9,80665m/s2), килограм масе делује силом од око 9,8 њутна. Јабука просечне величине има око један њутн силе, која се мери као тежина јабуке.[5]
1 N = 0.10197 kg × 9.80665 m/s2 (6999101970000000000♠0,10197kg = 101.97 g).
608 N = 62 kg × 9.80665 m/s2 (где је 62 kg просечна светска маса одрасле особе).[6]
Обично се посматра као килоњутн
Уобичајено је видети силе изражене у килонњутнима (kN), где је 1 kN = 1000 N. На пример, вучни погон локомотиве парног воза класе Y и потисак млазног мотора F100 су око 130 kN.
Један килонњутн, 1 kN, је еквивалентан 102,0 kgf, или око 100 kg оптерећења под Земљином гравитацијом.
1 kN = 102 kg × 9.81 m/s2.
Тако, на пример, платформа која показује да је оцењена на 321 kN (72.000 lbf), безбедно ће издржати оптерећење од 32.100 kg (70.800 lb).
Спецификације у килоњутнима су уобичајене у безбедносним спецификацијама за:
^International Bureau of Weights and Measures (1977), The International System of Units (330–331) (3rd изд.), U.S. Dept. of Commerce, National Bureau of Standards, стр. 17, ISBN0745649742, Архивирано из оригинала 2016-05-11. г., Приступљено 2015-11-15.
I. Mills; Tomislav Cvitas; Klaus Homann; Nikola Kallay (јун 1993). Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry. IUPAC (2nd изд.). Blackwell Science Inc.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Cutnell, John D.; Johnson, Kenneth W. (2003). Physics, Sixth Edition. Hoboken, New Jersey: John Wiley & Sons Inc. ISBN978-0471151838.
Feynman, Richard P.; Leighton; Sands, Matthew (2010). The Feynman lectures on physics. Vol. I: Mainly mechanics, radiation and heat (New millennium изд.). New York: BasicBooks. ISBN978-0465024933.
Feynman, Richard P.; Leighton, Robert B.; Sands, Matthew (2010). The Feynman lectures on physics. Vol. II: Mainly electromagnetism and matter (New millennium изд.). New York: BasicBooks. ISBN978-0465024940.
Halliday, David; Resnick, Robert; Krane, Kenneth S. (2001). Physics v. 1. New York: John Wiley & Sons. ISBN978-0-471-32057-9.
Kleppner, Daniel; Kolenkow, Robert J. (2010). An introduction to mechanics (3. print изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN978-0521198219.