Ватромет

Сиднејски новогодишњи ватромет
Ватромет
Ватромет над луком у Сиднеју у новогодишњој ноћи 2006–2007
Ватромет на Дан Бастиље (2013) над Паризом, традиционално праћен музичком представом која почиње „Марсељезом
Ватромет на Тајпеју 101, Тајван, који је 2005. године одржао први светски ватромет на супервисоком небодеру
Ближи поглед на ватромет
Ватромет на Дан државности Катара 2018. у Дохи

Ватромет се дефинише као слабо експлозивна пиротехничка направа која се примарно користи за естетске и забавне намене.

Тихи ватромет постаје популаран јер пружа сву лепоту без додатих експлозивних звукова који имитирају артиљерију и рат, који трауматизују кућне љубимце, дивље животиње и многе људе. Италијански град Колекио прешао је на тихи ватромет 2015. године,[1] путем формалног захтева за промену.

Историја

Најранији ватромет потекао је из Кине за време династије Сонг (960–1279).[2] Ватромет је коришћен у контексту многих свечаности.[3] Уметност и наука ватромета развили су се у независну професију. У Кини су пиротехничари били поштовани због познавања сложених техника постављања ватромета.[4]

Током династије Хан (202. п. н. е - 220. године), људи су бацали стабљике бамбуса у ватру како би произвели експлозију са гласним звуком.[5] Касније се барут пакован у мале контејнере користио за опонашање звукова паљења бамбуса.[5] Експлодирајуће стабљике бамбуса и барутне петарде биле су познате као баоџу (爆竹) или баоган (爆 竿).[5] Током династије Сонг људи су производили прве петарде које су се састојале од цеви направљених од ваљаних листова папира који садрже барут и фитиљ.[6] Они су ове петарде такође низали у велике кластере, познате као бјен (дословно „бич”) или бјенпао („топовски бич”), тако да су петарде могле да се стартују једна по једна у блиском низу.[6] До 12. века, израз баоџанг (爆 仗) се специфично користио за барутне петарде.[5]

Током династије Сонг, многи обични људи могли су да купе разне врсте ватромета од пијачних продаваца.[7] Познато је да су се одржавали и велики прикази ватромета. Године 1110. одржан је велики ватромет у борилачким демонстрацијама како би се забавио цар Хуејцунг од Сонга (в. 1100–1125) и његов двор.[8] У запису из 1264. године наводи се да је ватромет са ракетним погоном експлодирао у близини царове мајке Гонг Шенг и уплашио је током гозбе коју је у њену част приредио њен син цар Лицунг од Сонга (в. 1224–1264).[9] Ракетни погон био је уобичајен у ратовању, о чему сведоче Хуолунгђинг који су саставили Љу Бовен (1311–1375) и Ђао Ју (око 1350–1412).[10] Арапи су 1240. године стекли знање о баруту и његовој употреби из Кине. Сиријац по имену Хасан ал-Рамах писао је о ракетама, ватромету и другим запаљивим стварима, користећи изразе који сугеришу да је своје знање црпио из кинеских извора, као што је његово спомињање ватромета као „кинеског цвећа”.[3][11]

Обојени ватромети су изведени и развијено из раније (вероватно династије Хан или убрзо након тога) кинеске примене хемијских супстанци за стварање обојеног дима и ватре.[12] Таква примена се појављује у Хуолонгђингу (14. век) и Вубејџију (предговор из 1621, штампан 1628), који описује рецепте, од којих је неколико користило барут са ниским садржајем нитрата, за стварање војних сигналних димова различитих боја.[12] У Вубеј Хуолонгђингу (武 備 火龍 經; Минг, комплетираном након 1628), појављују се две формуле за сигнале сличне ватромету, санџангђу (三丈 菊) и бајџангљен (百丈 蓮), које производе сребрне искрице у диму.[12] У Хуосилуеу (火 戲 略; 1753) Џао Сјуемина (趙學敏) постоји неколико рецепата са барутом са ниским садржајем нитрата и другим хемијским супстанцама за затамњивање пламена и дима.[12] Ово укључује, на пример, арсен сулфид за жуту боју, бакар ацетат (вердигрис) за зелену, оловни карбонат за јоргованско-белу, и живин хлорид (каломел) за белу боју.[12] Кинеску пиротехнику описао је француски аутор Антван Кајо (1818): „Сигурно је да је кинеска разноликост боја пламена једна од највећих мистерија њиховог ватромета.”[12] Слично томе, енглески географ сер Џон Баров (око 1797) написао је „Разноликост боја са којом Кинези заиста имају тајну прикривања ватре изгледа да је главна заслуга њихове пиротехнике.”[12]

Ватромет је у Европи произведен до 14. века, а постао је популаран до 17. века.[13][14][15] Лев Измаилов, амбасадор Петра Великог, једном је известио из Кине: „Они праве такав ватромет какав нико у Европи никада није видео.“[15] Године 1758, језуитски мисионар Пјер Никола ле Шерон д'Инкарвил, док је живео у Пекингу, писао је о методама и саставу многих врсте кинеских ватромета за Париску академију наука, која је открила и објавила тај извештај пет година касније.[16] Амеде-Франсоа Фрезје је објавио своје ревидирано дело Traité des feux d'artice pour le spectacle (Трактат о ватромету) 1747. године (првобитно 1706),[17] које покрива рекреативну и церемонијалну употребу ватромета, а не њихову војну употребу. Музику за краљевски ватромет компоновао је Георг Фридрих Хендл 1749. године у част прославе Ахенског мировног споразума, који је проглашен претходне године.

Безбедност

Неправилно руковање ватрометом може бити опасно како за самог руковаоца, тако и за посматраче. Такође, ако ватромет падне на запаљиви материјал, он може изазвати пожар. Због тога је коришћење ватромета генерално ограничено.

Коришћење великих ватромета је законом дозвољено само професионалцима, док је осталима дозвољено коришћење мањих ватромета из категорије конзумне пиротехнике.

Такмичења

У свету се одржава више такмичења ватромета. Најпознатији међу њима су:

Хемијски састав

Главни састојак који даје боју ватромету је пиротехничка звезда. Она се састоји из 5 главних компоненти:

  • гориво, које јој омогућава да гори
  • оксидант, који омогућује кисеоник потребан за горење
  • хемикалије које производе боју
  • везивно средство
  • давалац хлора који појачава боју пламена

Референце

  1. ^ Smith, Andrea, Why this Italian town is switching to silent fireworks, Lonely Planet, July 5, 2018
  2. ^ Gernet, Jacques (1962). Daily Life in China on the Eve of the Mongol Invasion, 1250–1276. Превод: H.M. Wright. Stanford: Stanford University Press. стр. 186. ISBN 0-8047-0720-0. . .
  3. ^ а б Temple, Robert K.G (2007). The Genius of China: 3,000 Years of Science, Discovery, and Invention (3rd изд.). tion. стр. 256—66. ISBN 978-0-233-00202-6. . London: André Deutsch
  4. ^ Hutchins, Paul (2009). The secret doorway: Beyond imagination. Imagination Publishing. стр. 27. ISBN 978-0-9817123-3-8. 
  5. ^ а б в г Needham, Joseph (1986). Science and Civilisation in China, Volume 5: Chemistry and Chemical Technology, Part 7: Military Technology: The Gunpowder Epic. Cambridge University Press. стр. 128—31. ISBN 0-521-30358-3. 
  6. ^ а б Yuan, Haiwang (2008). „Chinese Fireworks”. DLPS Faculty Publications. 
  7. ^ Gernet, Jacques (1962). Daily Life in China on the Eve of the Mongol Invasion, 1250–1276. стр. 186. ISBN 0-8047-0720-0. . Translated by H.M. Wright. Stanford: Stanford University Press, .
  8. ^ Kelly, Jack (2004). Gunpowder: Alchemy, Bombards, and Pyrotechnics: The History of the Explosive that Changed the World. New York: Basic Books. стр. 2. . Perseus Books Group,.
  9. ^ Crosby, Alfred W. (2002). Throwing Fire: Projectile Technology Through History. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 100–03. ISBN 0-521-79158-8. 
  10. ^ Needham, Volume 5, Part 7, 489–503.
  11. ^ Kelly, Jack (2004). Gunpowder: Alchemy, Bombards, & Pyrotechnics: The History of the Explosive that Changed the World. Basic Books. стр. 22. ISBN 0-465-03718-6. 
  12. ^ а б в г д ђ е Needham, Joseph (1986). Science and Civilisation in China, Volume 5: Chemistry and Chemical Technology, Part 7: Military Technology: The Gunpowder Epic. Cambridge University Press. стр. 144—46. ISBN 0-521-30358-3. 
  13. ^ T. T. Griffiths (2005). „Pyrotechnics”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a22_437.pub2. 
  14. ^ "The Evolution of Fireworks", Smithsonian Science Education Center. ssec.si.edu.
  15. ^ а б Werrett, Simon (2010). Fireworks: Pyrotechnic arts and sciences in European history. Chicago: The University of Chicago Press. стр. 181. ISBN 978-0-226-89377-8. 
  16. ^ Werrett, Simon (2010). Fireworks: Pyrotechnic arts and sciences in European history. Chicago: The University of Chicago Press. стр. 183. ISBN 978-0-226-89377-8. 
  17. ^ Werrett, Simon (2010). Fireworks: Pyrotechnic arts and sciences in European history. Chicago: The University of Chicago Press. стр. 144—45. ISBN 978-0-226-89377-8. 

Литература

  • Quote from Dave Whysall of Dave Whysall's International Fireworks located in Orton, ON. www.dwfireworks.com
  • Needham, Joseph (1986). Science and Civilisation in China, Volume 5: Chemistry and Chemical Technology, Part 7: Military Technology: The Gunpowder Epic. Cambridge University Press. стр. 140. ISBN 0-521-30358-3. 
  • Needham, Joseph (1986). Science and Civilisation in China, Volume 5: Chemistry and Chemical Technology, Part 7: Military Technology: The Gunpowder Epic. Cambridge University Press. стр. 142. ISBN 0-521-30358-3. 
  • Melanie Doderer-Winkler, "Magnificent Entertainments: Temporary Architecture for Georgian Festivals" (London and New Haven, Yale University Press for The Paul Mellon Centre for Studies in British Art, December 2013). ISBN 0300186428 and ISBN 978-0300186420.
  • Plimpton, George (1984). Fireworks: A History and Celebration. Doubleday. ISBN 0385154143. 
  • Brock, Alan St. Hill (1949). A History of Fireworks. George G. Harrap & Co. 
  • Russell, Michael S (2008). The chemistry of fireworks. Royal Society of Chemistry, Great Britain. ISBN 9780854041275. 
  • Shimizu, Takeo (1996). Fireworks: The Art, Science, and Technique. Pyrotechnica Publications. ISBN 978-0929388052. 
  • Werrett, Simon (2010). Fireworks: Pyrotechnic Arts and Sciences in European History. University of Chicago Press. ISBN 978-0226893778. 
  • Adle, Chahryar (2003), History of Civilizations of Central Asia: Development in Contrast: from the Sixteenth to the Mid-Nineteenth Century 
  • Ágoston, Gábor (2005), Guns for the Sultan: Military Power and the Weapons Industry in the Ottoman Empire, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60391-1 
  • Agrawal, Jai Prakash (2010), High Energy Materials: Propellants, Explosives and Pyrotechnics, Wiley-VCH 
  • Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7 .
  • Arnold, Thomas (2001), History of Warfare: The Renaissance at War 
  • koichIro, Thomas (2001), The Renaissance at War, Cassell & Co, ISBN 978-0-304-35270-8 
  • Benton, Captain James G. (1862). A Course of Instruction in Ordnance and Gunnery (2nd изд.). West Point, New York: Thomas Publications. ISBN 978-1-57747-079-3. 
  • Breverton, Terry (2012), Breverton's Encyclopedia of Inventions 
  • Brown, G. I. (1998), The Big Bang: A History of Explosives, Sutton Publishing, ISBN 978-0-7509-1878-7 .
  • Buchanan, Brenda J. (2006), „Gunpowder, Explosives and the State: A Technological History”, Technology and Culture, Aldershot: Ashgate, 49 (3): 785—86, ISBN 978-0-7546-5259-5, S2CID 111173101, doi:10.1353/tech.0.0051 
  • Chase, Kenneth (2003), Firearms: A Global History to 1700, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-82274-9 .
  • Cocroft, Wayne (2000), Dangerous Energy: The archaeology of gunpowder and military explosives manufacture, Swindon: English Heritage, ISBN 978-1-85074-718-5 
  • Cook, Haruko Taya (2000), Japan at War: An Oral History, Phoenix Press 
  • Cowley, Robert (1993), Experience of War, Laurel .
  • Cressy, David (2013), Saltpeter: The Mother of Gunpowder, Oxford University Press 
  • Crosby, Alfred W. (2002), Throwing Fire: Projectile Technology Through History, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-79158-8 .
  • Curtis, W. S. (2014), Long Range Shooting: A Historical Perspective, WeldenOwen .
  • Earl, Brian (1978), Cornish Explosives, Cornwall: The Trevithick Society, ISBN 978-0-904040-13-5 .
  • Easton, S. C. (1952), Roger Bacon and His Search for a Universal Science: A Reconsideration of the Life and Work of Roger Bacon in the Light of His Own Stated Purposes, Basil Blackwell 
  • Ebrey, Patricia B. (1999), The Cambridge Illustrated History of China, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-43519-2 
  • Grant, R.G. (2011), Battle at Sea: 3,000 Years of Naval Warfare, DK Publishing .
  • Hadden, R. Lee. 2005. "Confederate Boys and Peter Monkeys." Armchair General. January 2005. Adapted from a talk given to the Geological Society of America on 25 March 2004.
  • Harding, Richard (1999), Seapower and Naval Warfare, 1650–1830, UCL Press Limited 
  • Smee, Harry (2020), Gunpowder and Glory 
  • Haw, Stephen G. (2013), Cathayan Arrows and Meteors: The Origins of Chinese Rocketry 
  • al-Hassan, Ahmad Y. (2001), „Potassium Nitrate in Arabic and Latin Sources”, History of Science and Technology in Islam, Архивирано из оригинала 20. 05. 2019. г., Приступљено 23. 7. 2007 .
  • Hobson, John M. (2004), The Eastern Origins of Western Civilisation, Cambridge University Press .
  • Johnson, Norman Gardner. „explosive”. Encyclopædia Britannica. Chicago. 
  • Kelly, Jack (2004), Gunpowder: Alchemy, Bombards, & Pyrotechnics: The History of the Explosive that Changed the World, Basic Books, ISBN 978-0-465-03718-6 .
  • Khan, Iqtidar Alam (1996), „Coming of Gunpowder to the Islamic World and North India: Spotlight on the Role of the Mongols”, Journal of Asian History, 30: 41—45 .
  • Khan, Iqtidar Alam (2004), Gunpowder and Firearms: Warfare in Medieval India, Oxford University Press 
  • Khan, Iqtidar Alam (2008), Historical Dictionary of Medieval India, The Scarecrow Press, Inc., ISBN 978-0-8108-5503-8 
  • Kinard, Jeff (2007), Artillery An Illustrated History of its Impact 
  • Konstam, Angus (2002), Renaissance War Galley 1470-1590, Osprey Publisher Ltd. .
  • Liang, Jieming (2006), Chinese Siege Warfare: Mechanical Artillery & Siege Weapons of Antiquity, Singapore, Republic of Singapore: Leong Kit Meng, ISBN 978-981-05-5380-7 
  • Lidin, Olaf G. (2002), Tanegashima – The Arrival of Europe in Japan, Nordic Inst of Asian Studies, ISBN 978-8791114120 
  • Lorge, Peter (2005), Warfare in China to 1600, Routledge 
  • Lorge, Peter A. (2008), The Asian Military Revolution: from Gunpowder to the Bomb, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60954-8 
  • Lu, Gwei-Djen (1988), „The Oldest Representation of a Bombard”, Technology and Culture, 29 (3): 594—605, JSTOR 3105275, doi:10.2307/3105275 
  • Lu, Yongxiang (2015), A History of Chinese Science and Technology 2 
  • May, Timothy (2012), The Mongol Conquests in World History, Reaktion Books 
  • McLahlan, Sean (2010), Medieval Handgonnes 
  • McNeill, William Hardy (1992), The Rise of the West: A History of the Human Community, University of Chicago Press .
  • Morillo, Stephen (2008), War in World History: Society, Technology, and War from Ancient Times to the Present, Volume 1, To 1500, McGraw-Hill, ISBN 978-0-07-052584-9 
  • Needham, Joseph (1971), Science and Civilization in China, Volume 4 Part 3, Cambridge University Press 
  • Needham, Joseph (1976), Science and Civilization in China, Volume 5 Part 3, Cambridge University Press 
  • Needham, Joseph (1980), Science & Civilisation in China, Volume 5 Part 4, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-08573-1 
  • Needham, Joseph (1986), Science & Civilisation in China, Volume 5 Part 7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-30358-3 
  • Nicolle, David (1990), The Mongol Warlords: Ghengis Khan, Kublai Khan, Hulegu, Tamerlane 
  • Nicolle, David (1983), Armies of the Ottoman Turks 1300-1774 
  • Nolan, Cathal J. (2006), The Age of Wars of Religion, 1000–1650: an Encyclopedia of Global Warfare and Civilization, Vol 1, A-K, 1, Westport & London: Greenwood Press, ISBN 978-0-313-33733-8 
  • Norris, John (2003), Early Gunpowder Artillery: 1300–1600, Marlborough: The Crowood Press .
  • Padmanabhan, Thanu (2019), The Dawn of Science: Glimpses from History for the Curious Mind 
  • Partington, J. R. (1960), A History of Greek Fire and Gunpowder, Cambridge, UK: W. Heffer & Sons .
  • Partington, J. R. (1999), A History of Greek Fire and Gunpowder, Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-5954-0 
  • Patrick, John Merton (1961), Artillery and warfare during the thirteenth and fourteenth centuries, Utah State University Press .
  • Pauly, Roger (2004), Firearms: The Life Story of a Technology, Greenwood Publishing Group .
  • Perrin, Noel (1979), Giving up the Gun, Japan's reversion to the Sword, 1543–1879Неопходна слободна регистрација, Boston: David R. Godine, ISBN 978-0-87923-773-8 
  • Petzal, David E. (2014), The Total Gun Manual (Canadian edition), WeldonOwen .
  • Phillips, Henry Prataps (2016), The History and Chronology of Gunpowder and Gunpowder Weapons (c.1000 to 1850), Notion Press 
  • Pregadio, Fabrizio (2011), The Seal of the Unity of the Three 
  • Purton, Peter (2009), A History of the Early Medieval Siege c. 450–1200, The Boydell Press 
  • Purton, Peter (2010), A History of the Late Medieval Siege, 1200–1500, Boydell Press, ISBN 978-1-84383-449-6 
  • Robins, Benjamin (1742), New Principles of Gunnery 
  • Romane, Julian (2020), The First & Second Italian Wars 1494-1504 
  • Rose, Susan (2002), Medieval Naval Warfare 1000-1500, Routledge 
  • Roy, Kaushik (2015), Warfare in Pre-British India, Routledge 
  • Schmidtchen, Volker (1977a), „Riesengeschütze des 15. Jahrhunderts. Technische Höchstleistungen ihrer Zeit”. Technikgeschichte. 44 (2): 153—173.  (153–157)
  • Schmidtchen, Volker (1977b), „Riesengeschütze des 15. Jahrhunderts. Technische Höchstleistungen ihrer Zeit”. Technikgeschichte. 44 (3): 213—237.  (226–228)
  • Tran, Nhung Tuyet (2006), Viêt Nam Borderless Histories, University of Wisconsin Press .
  • Turnbull, Stephen (2003), Fighting Ships Far East (2: Japan and Korea AD 612–1639, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84176-478-8 
  • Urbanski, Tadeusz (1967), Chemistry and Technology of Explosives, III, New York: Pergamon Press .
  • Villalon, L. J. Andrew (2008), The Hundred Years War (part II): Different Vistas, Brill Academic Pub, ISBN 978-90-04-16821-3 
  • Wagner, John A. (2006), The Encyclopedia of the Hundred Years War, Westport & London: Greenwood Press, ISBN 978-0-313-32736-0 
  • Watson, Peter (2006), Ideas: A History of Thought and Invention, from Fire to Freud, Harper Perennial (2006), ISBN 978-0-06-093564-1 
  • Wilkinson, Philip (9. 9. 1997), Castles, Dorling Kindersley, ISBN 978-0-7894-2047-3 
  • Wilkinson-Latham, Robert (1975), Napoleon's Artillery, France: Osprey Publishing, ISBN 978-0-85045-247-1 
  • Willbanks, James H. (2004), Machine guns: an illustrated history of their impact, ABC-CLIO, Inc. 
  • Williams, Anthony G. (2000), Rapid Fire, Shrewsbury: Airlife Publishing Ltd., ISBN 978-1-84037-435-3 
  • Kouichiro, Hamada (2012), 日本人はこうして戦争をしてきた 
  • Tatsusaburo, Hayashiya (2005), 日本の歴史12 - 天下一統 

Спољашње везе