Ватерполо турнир је био организован по јединственом елиминационом куп систему али са неким варијацијама. По тим правилима био је потребан одређен, минималан, број утакмица да се одигра, да би се поједина репрезентација могла квалификовати за медаљу. Основа тог принципа је била да тим који није изгубио утакмицу, директно или индиректно, од тима који се квалификовао за друго или треће место, има право да да игра против те репрезентације без обзира што ова прва репрезентација је можда изгубила утакмицу против неке друге репрезентације. Парови првог кола су били одређени извлачењем из шешира а даљи ток, полуфиналне утакмице, је ишао аутоматским системом победник против победника из следеће групе (победник из прве одигране утакмице против победника из друге одигране утакмице и победник из треће против победника из четврте утакмице. Победници, у овом случају Уједињено Краљевство и Аустрија, су ишли у финале а пошто Шведска није имала противника аутоматски је заузела треће место.
Државе учеснице
На турниру је учествовало шест репрезентација са укупним бројем од 45 играча:
Adams-Ray, Edward (trans.)., Erik, ур. (1913). Званични извештај са олимпијских игара у Стокхолму 1912. Стокхолм: Wahlström & Widstrand.Пронађени су сувишни параметри: |editor-last= и |editor= (помоћ)
