Бојкот избора представља бојкот одређених избора од стране групе бирача и/или грипа политичких странака, од којих се сваки уздржава учешћа на том изборном процесу.
Бојкот се може користити као облик политичког протеста где бирачи сматрају да је изборна крађа вероватна, или да су нерегуларни изборни услови, изборни систем пристрасан према својим кандидатима, да политији која организује изборе недостаје легитимитет, или да су кандидати који се кандидују веома непопуларни. У правним системима са обавезним гласањем, бојкот може представљати чин грађанске непослушности; алтернативно, присталице бојкота могу бити у могућности да дају празне гласове или гласају за „ништа од горе наведеног”. Бирачи који бојкотују могу припадати одређеној регионалној или етничкој групи. Одређена политичка странка или кандидат може одбити да учествује на изборима и позива своје присталице да бојкотују гласање.
У случају референдума, противници предлога могу користити бојкот као тактику гласања. Ако референдум захтева минималну излазност да би био валидан, бојкот може спречити постизање овог кворума, и тиме спречити доношење референдумске одлуке.
На општим изборима, појединци и странке ће често бојкотовати како би протестовали против политике владајуће странке у нади да ће посматрачи и други грађани, сматрати и изборе нелегитимним када велики број њих не узме учешће у њима.[1]
Оваква тактика се, међутим, може показати погубном за странке које бојкотују. Недостатак учешћа ретко када поништава изборне резултате или доводи до побављања избора, а искривљено гласање ће вероватно додатно одвојити групе које бојкотују од органа власти, остављајући их подложним политичкој ирелевантности или прогону.[1]