Божидар Љубавић Горажданин , (Стари Влах) био је српски штампар. Познат је по томе што је 1519. године у цркви Светог Ђорђа у близини данашњег Новог Горажда, у цркви задужбини „великог војводе русага босанскога и кнеза дринског” херцега Стефана, отворио други најстарију штампарију на Балкану, а прву на територији Републике Српске и Босне и Херцеговине.

Први управитељи те штампарије су били његови синови Теодор Љубавић и Ђорђе Љубавић. Божидар је послао синове у Венецију одакле су донијели опрему за рад штампарије, која је понијела назив Дринска штампарија, а у међувремену из манастира Милешева преселио у Сопотницу.

О Божидару Горажданину има мало података. Из богослужбене књиге Гораждански службаник сазнаје се да се у Милешеву доселио из Горажда, због чега се именује по завичајности - "Горажданин". Извјесно је да је потомак Вукосава Љубавића, угледног трговца и горажданског кнеза из средине 15. вијека. ^[1]

Први пут његово име помиње се 26. новембра 1496. године у дубровачким службеним књигама. Из тих записа потврђује се чињеница да је Божидар Љубавић из Горажда био трговац и пословао у дијеловима Турске, али и Дубровника.^[2]

Народна библиотека у Новом Горажду носи име по Божидару Горажданину. Његов унук је Димитрије Љубавић.

• Ново Горажде
• Сопотница
• Божидар Вуковић
• Стефан Вукчић Косача
• Манастир Милешева
• Горажданска штампарија
• Гораждански молитвеник

• Медаковић, Дејан (1958). Графика српских штампаних књига XV-XVII века. Београд: Научно дело. 
• Медаковић, Дејан (1993). „Старе српске штампарије”. Историја српског народа. књ. 3, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 425—440. 
• Плавшић, Лазар (1959). Српске штампарије од краја XV до средине XIX века. Београд: Удружење графичких предузећа Југославије.