Њен први супруг је био Мартин I од Сицилије, удовац сицилијанске краљице Марије. Венчали су се у одсуству, 21. маја 1402. године. Бланка је затим отпутовала на Сицилију, где је упознала свога супруга и удала се за њега поново, али овај пут уживо, 26. децембра 1402. године. Мартин је надживео своје једино дете са Маријом, па му је био потребан насљедник.
Бланка је са Мартином имала само једно дете, сина Мартина којег су обоје надживели. Мартин је умро 25. јула 1409. године. Бланка је остала удовица следећих десет година.
Дана 6. новембра 1419. године удала се по други пут, опет у одсуству, за инфанта Хуана од Арагона. Хуан је допутовао у Памплону, где се венчао са Бланком 10. јуна 1420. године. Хуан и Бланка су имали једнога сина, Карлоса, и две кћери, Бланку и Елеонору.
Бланкин отац је умро у септембру 1425. године и Бланка је наследила његово краљевство. Хуан је, према средњовјековном обичају, постао њен де јуре уxорис савладар.
Бланка I је умрла 3. априла 1441. године. Хуан се убрзо поново оженио, Кастиљанком Хуаном Енрикез.
Након њене смрти де јуре краљ је постао њен и Хуанов син, Карлос, кнез од Вијане. Хуан је, међутим, задржао круну за себе и сину никада није дозволио да преузме власт. Након Карлосове смрти, за коју се сумњичила његова маћеха Хуана, Хуан власт није препустио ни кћерки која је такође де јуре била краљица као Бланка II. Хуан се током своје незаконите владавине у Навари сусретао и сукобљавао са бројним претендентима који су оспоравали његови владавину, међу првима својом децом и кастиљским краљем. Једино дете које му се није успротивило и које га је де факто наследило у Навари била је Елеонора.
