Белошевац (Крагујевац)

Белошевац
Српска православна црква Светог великомученика Кнеза Лазара у Белошевцу
Административни подаци
ГрадКрагујевац
Географске карактеристике
Координате43° 59′ 08″ С; 20° 55′ 37″ И / 43.98556° С; 20.92694° И / 43.98556; 20.92694
Белошевац на карти Крагујевца
Белошевац
Белошевац
Белошевац на карти Крагујевца

Белошевац је назив за предграђе Крагујевца које је до 1991. постојало као самостално насеље, док данас постоји као месна заједница у Крагујевцу.

Историја

Белошевац се први пут помиње у Карађорђевом Деловодном протоколу (1813.), а помиње се и у путопису из 1829. пруског капетана Отоа Дубислава Пирха.[1]

Прва школа у Белошевцу се отвара 1918. у приватној кући, а прва школска зграда се гради 1928. године.[2] Две године пре тога, оснива се и ФК Победа.[3]

Током Другог светског рата, Белошевац је имао више учесника у НОБ-у, и плоча са њиховим именима, као и именима страдалих у рату се налази на основној школи.[4]

Услед непосредне близине града дошло је до великог популационог раста после Другог светског рата и физиономског срастања са Крагујевцем, па је и званично укинут 1991. године као самостално насељено место и припојен Крагујевцу. Градња стамбених објеката током масовног насељавања Белошевца је у том периоду углавном била без плана и дозвола.[5]

Територија катастарске општине Белошевац површине 846 ha на којој се налази атар Белошевца је ушла у састав новоформираних катастарских општина Крагујевац II и Крагујевац III. Насеље од 1971. године има статус градског насеља. Територија данашње месне заједнице Белошевац износи 1568 ha и треба водити рачуна при упоређивању површине и броја становника да месној заједници Белошевац припада и насеље Баљковац.

Крајем деведесетих, саграђена је и православна црква посвећена Кнезу Лазару, а само финансирање је обављено углавном донацијама самих Белошевчана.[6]

Током 2017. и 2018. велику пажњу медија привукла је серија протеста становника Белошевца против одлуке шумадијског владике Јована да смени локалног белошевачког свештеника Сашу Огњановића.[6][7][8][9][10]

Демографија

Број становника по пописима:

  • 1948. године: 1.109 становника
  • 1953. године: 1.294 становника
  • 1961. године: 2.172 становника
  • 1971. године: 4.064 становника
  • 1981. године: 6.957 становника
  • 1991. године: 7.209 становника (месна заједница)
  • 2002. године: 7.406 становника (месна заједница)
  • 2008. године: 8.140 становника (месна заједница)[11]
Белошевац

Богомоље

  • Црква Светог великомученика Кнеза Лазара (Белошевац)

Школе

Спортски клубови

Знамените личности

Види још

Референце

  1. ^ „Порекло презимена, село Белошевац (Пивара - Крагујевац) - Порекло”. www.poreklo.rs (на језику: српски). 2015-03-22. Приступљено 2024-05-04. 
  2. ^ „О ШКОЛИ – Основна школа ”Драгиша Луковић Шпанац (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-04. 
  3. ^ „O klubu - fkpobedabelosevacs jimdo page!”. web.archive.org. 2016-04-08. Архивирано из оригинала 08. 04. 2016. г. Приступљено 2024-05-04. 
  4. ^ Marnenrm (2021-08-14), Српски / srpski: Табла са именима страдалих становника Белошевца и Баљковца током Народноослободилачке борбе, Приступљено 2024-05-04 
  5. ^ Трифуновић, Верољуб (2020). Време криза : грађење Крагујевца у периоду од 1990. до 2005. године. Крагујевац: Крагујевац : Установа културе "Кораци" : Удружење "Крагујевац наш град". стр. 271. ISBN 978-86-81570-02-9. 
  6. ^ а б Kartalović, Brane. „Pobuna vernog naroda u Kragujevcu”. Politika Online. Приступљено 2024-05-04. 
  7. ^ РТК (2017-12-20). „РТК | Настављени протести у Белошевцу” (на језику: српски). Приступљено 2024-05-04. 
  8. ^ Kartalović, Brane. „Crkveni raskol u Kragujevcu pod budnim okom policije”. Politika Online. Приступљено 2024-05-04. 
  9. ^ „Vladika ga odbacio, narod ga ne da”. FEFA (на језику: српски). Архивирано из оригинала 21. 08. 2019. г. Приступљено 2024-05-04. 
  10. ^ Administrator. „САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ - Епархија Шумадијска”. eparhija-sumadijska.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-04. 
  11. ^ проспект Скупштине Града Крагујевца из фебруара 2008. године