Белошевац је назив за предграђе Крагујевца које је до 1991. постојало као самостално насеље, док данас постоји као месна заједница у Крагујевцу.
Историја
Белошевац се први пут помиње у КарађорђевомДеловодном протоколу (1813.), а помиње се и у путопису из 1829. пруског капетана Отоа Дубислава Пирха.[1]
Прва школа у Белошевцу се отвара 1918. у приватној кући, а прва школска зграда се гради 1928. године.[2] Две године пре тога, оснива се и ФК Победа.[3]
Током Другог светског рата, Белошевац је имао више учесника у НОБ-у, и плоча са њиховим именима, као и именима страдалих у рату се налази на основној школи.[4]
Услед непосредне близине града дошло је до великог популационог раста после Другог светског рата и физиономског срастања са Крагујевцем, па је и званично укинут 1991. године као самостално насељено место и припојен Крагујевцу. Градња стамбених објеката током масовног насељавања Белошевца је у том периоду углавном била без плана и дозвола.[5]
Територија катастарске општине Белошевац површине 846 ha на којој се налази атар Белошевца је ушла у састав новоформираних катастарских општина Крагујевац II и Крагујевац III. Насеље од 1971. године има статус градског насеља. Територија данашње месне заједнице Белошевац износи 1568 ha и треба водити рачуна при упоређивању површине и броја становника да месној заједници Белошевац припада и насеље Баљковац.
Крајем деведесетих, саграђена је и православна црква посвећена Кнезу Лазару, а само финансирање је обављено углавном донацијама самих Белошевчана.[6]
Током 2017. и 2018. велику пажњу медија привукла је серија протеста становника Белошевца против одлуке шумадијског владике Јована да смени локалног белошевачког свештеника Сашу Огњановића.[6][7][8][9][10]
Демографија
Број становника по пописима:
1948. године: 1.109 становника
1953. године: 1.294 становника
1961. године: 2.172 становника
1971. године: 4.064 становника
1981. године: 6.957 становника
1991. године: 7.209 становника (месна заједница)
2002. године: 7.406 становника (месна заједница)
2008. године: 8.140 становника (месна заједница)[11]
Богомоље
Црква Светог великомученика Кнеза Лазара (Белошевац)
^Трифуновић, Верољуб (2020). Време криза : грађење Крагујевца у периоду од 1990. до 2005. године. Крагујевац: Крагујевац : Установа културе "Кораци" : Удружење "Крагујевац наш град". стр. 271. ISBN978-86-81570-02-9.