Налази се на надморској висини између 200 и 300 м, површине 1,01 км² на удаљености око 13 км од Зворника. Насеље је збијеног зипа и припада месној заједници Петковци. Смештено је на брдовито-брежуљкастом терену, кроз атар који је углавном сачињен од обрадивог земљишта са нешто белогоричне шуме, протиче река Сапна.[2]
Историја
На подручју села постоји више средњовековних некропола, на локалитету Срнине се налази 31 стећак, на Мраморићу 7, на Класи 2 и на локалном гробљу 6 стећака. Стећак код сеоске чесме је у облику саркофага, украшен је биљном орнаментиком и стилизованим спиралама. За време Првог светског рата из села је солунски добровољац био Петар Бујић. Током Другог светског рата погинуло је 8 цивила, а у Одбрамбено-отаџбинском рату је погинуло 9 бораца ВРС. Испред Дома културе је 1954. године подигнуто спомен-обележје за 36 погинулих бораца НОВЈ из овог и околних села, а 2000. године за погинуле борце ВРС из овог места.[2]
Становништво
Баљковица Доња је 1879. године имала 27 домаћинства и 160 становника, од чега је 138 муслимана и 22 православаца. Године 1885. је имала 222, а 1921. године као два села, Доња Баљковица Српска и Доња Баљковица Турска, имала је 273 становника. Као јединствено село Баљковица Доња је 1948. имала 158 становника. Према попису становништва из 2013. године насеље је имало 62 домаћинства и 169 становника, већински је било насељено Србима.
У Баљковици Доњој су 2017. године живеле породице Јаћимовићи и Јеркићи које славе Јовањдан, Бабићи, Ивановићи, Радовићи, Ребићи, Савићи, Стојановићи и Цвјетиновићи које славе Аранђеловдан, Бујићи славе Митровдан, Гајићи и Пантићи славе Никољдан, Готовац славе Ђурђевдан, Перићи славе Зачеће Светог Јована Крститеља и Ристићи и Стевићи славе Илиндан. Раније је у селу живела муслиманска породица Ђулић. Преци данашњег становништва већином су се доселили из Црне Горе и Херцеговине.[2]
Образовање и привреда
У селу је 1947. године отворена четворогодишња основна школа, а 1979. године је изграђена нова школска зграда и прерасла је у осмогодишњу школу „Иво Лола Рибар”. Школа је престала да ради 1992. године, а 1997. је отворена као подручно одељење ОШ „Свети Сава” из Зворника. Од 2002. године је у саставу ОШ „Десанка Максимовић” из Челопека, а 2014. године је радила као деветогодишња школа.
Село има три православна гробља, најближа православна црква је у селу Шетићи, а најближе џамије су у селима Ђулићи и Клиса. Дом културе је изграђен 1949. године, у њему је смештена сеоска амбуланта и Омладински дом. У селу су 2015. године радиле две трговинске и једна угоститељска радња и две ауто-школе. Село је добило електричну енергију 1966/67. године, а фиксну телефонску мрежу 1982. године. Први водовод је изграђен 1978. а други 2000. године. Кроз село пролази регионални пут Сапна—Каракај, док су сеоски путеви асфалтирани 1978. године.[2]
