Рођен у Базелу у немачкој породици. Студирао је у Диселдорфу, где се спријатељио са Лудвигом Андреасом Фајербахом, немачким филозофом и антропологом. Био је под утицајем романтизма. Касније, Беклин је почео да слика митолошке и фантастичне облике са суморном позадином, у комбинацији са опседнутошћу темама о смрти. Путовао је по различитим земљама: Белгији, Француској, Италији. У Риму се задржао пет година, а озбиљно се бави проучавањем митологије и историје религије. Након повратка у Немачку 1857. Беклин је студирао на Академији ликовних уметности у Вајмару, а затим је поново отишао у Италију, овај пут у Напуљ. Живео је у вили у близини Фиренце. Беклин је умро 1901, остављајући иза себе радове, који до данашњег дана имају бројне обожаваоце. Његова вероватно најпознатија слика је Острво мртвих, а инспирација му је било грчко острво Понтикониси.
Његов рад је утицао на низ каснијих уметника и композитора, укључујући Сергеја Рахмањинова, Мака Регера, Мака Ернста, Салвадора Далија и друге.[1]
Галерија
Moonlit landscape, 1849
Italian Landscape, 1858
Self-portrait, 1872
Venus Anadyomene, 1872
Honey Moon ,1878
Ocean Breakers (The Sound), 1879
The Elysian fields, 1877
Playing in the Waves, 1883
The Sanctuary of Hercules, 1884
Selfportrait with the wine glass, 1885
The Homecoming, 1887
Einsiedler
Summer Day
Mädchen und Jüngling beim Blumenpflücken
Campagna Romana
The Muse Euterpe
Landscape
Die Klage des Hirten
Lovers
Alexander Michelis
Campagna Landscape
The Deposition
The Genius of the Canyon Elliott Daingerfield
Острво мртвих
Референце
^Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Frantz, Henri (1911). „Böcklin, Arnold”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 4 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 107—108. This cites:
His life, written by Henri Mendelssohn
F. Hermann, Gazette des Beaux Arts (Paris, 1893)
Max Lehrs, Arnold Böcklin, Ein Leitfaden sum Verständniss seiner Kunst (Munich, 1897)
W. Ritter, Arnold Böcklin (Gand, 1895)
Katalog der Böcklin Jubiläums Ausstellung (Basel, 1897).
Brahms, Böcklin, and the Gesang der Parzen, by Eftychia Papanikolaou; article in Music in Art: International Journal for Music Iconography 30/1-2 (Spring-Fall 2005): 154-165.