Антонио Пезенти (итал.Antonio Pesenti, 17. мај1908. — 10. јун1968)[2] бивши је италијански професионални бициклиста у периоду од 1929. до 1939. године. Пезенти је највећи успјех остварио 1932. године, када је освојио Ђиро д’Италију. На Тур де Франсу освојио је подијум — треће мјесто 1931 године, док је 1932 завршио четврти.
Каријера
1929—1931
Пезенти је каријеру почео 1929 године и већ прве сезоне возио је Тур де Франс.[3] У спринту на петој етапи, Пезенти је завшио шести,[4] шесту етапу завршио је на 41 мјесту, након чега је напустио Тур.[4] Године 1930. завршио је на 16 мјесту Милано—Санремо,[5] након чега је возио Ђиро д’Италију. На трећој етапи завршио је пети, 30 секунди иза Луиђија Маркизија.[6] На четвртој етапи завршио је шести, захваљујући чему је дошао до деветог мјеста у генералном пласману.[6] Седмим мјестом на петој етапи - попео се на осмо мјесто у генералном пласману.[6] У топ 10 завршио је и на осмој и деветој етапи, захваљујући чему је стигао до седмог мјеста у генералном пласману.[6] Највећи успјех Пезенти је остварио на етапи 13, гдје је побиједио два минута испред Луиђија Ђакобеа и дошао је до петог мјеста у генералном пласману.[6] У топ 10 завршио је и последње двије етапе и Ђиро је завршио на петом мјесту.[6]
Године 1931, Пезенти је дошао на Ђиру као самосталан возач. На шестој етапи, од Наполија до Рима, Пезенти је завршио други, изгубивши у спринту од Етореа Маинија.[7] На десетој етапи завршио је седми, а четвртим мјестом на етапи 11, воженој до Сестријереа, Пезенти је дошао до осмог мјеста у генералном пласману.[7] На етапи 11, Франческо Камусо је отишао у бијег; Ђакобе, Макризио, Пезенти и Феличе Гремо су оформили потјеру за њим, али нису могли да га достигну, изгубили су три минута.[7] Последња, етапа 12 вожена од Торина до Милана, била је спринтерска, али је било промјена у генералном пласману и Пезенти је на крају завршио Ђиро на седмом мјесту.[7] Након Ђира, Пезенти је возио Тур де Франс. Прве борбе вођене су на деветој етапи, на успонима Кол де Обиск и Кол де Турмале. Антонен Мањ је побиједио четири минута испред Пезентија, који је дошао до другог мјеста у генералном пласману, девет минута иза Мања.[8] На етапи 14 вођене су нове борбе у брдима, Пезенти је још једном завршио други - 17 секунди иза Еженија Гестрија, али је завршио скоро пет минута испред Антонена Мања, захваљујући чему је смањио заостатак на пет и по минута.[8] На етапи 15, трећи пут је Пезенти завршио други, овога пута два минута иза Јефа Демојсера.[8] На етапи 17 вожен је Кол де Галибије, Мањ, Пезенти и Демојсер су завршили заједно.[8] На претпоследњој, етапи 23, Пезенти је доживио крах, изгубио је 17 минута и пао је на треће мјесто.[8] На последњој етапи на Парку принчева, завршио је десети; Тур је завршио на трећем мјесту, 22 минута иза Антонена Мања.[8]
1932
Године 1932 завршио је осми Милано—Санремо,[9] након чега је возио Ђиро д’Италију. Након успјеха на Туру претходне године, Пезенти на Ђиро дошао као помоћник Алфреда Бинде. Од конкурената за висок пласман ту су били: Костанте Ђирарденго, Леарко Гвера, Алфредо Бинда, Франческо Камусо, као и ривали са претходног Тура - Антонен Мањ и Јеф Демојсер.[10] Занимљиво је да је учешће узео и Ђовани Ђерби, са 47 година.[10] На другој етапи, Њемац Херман Бузе је тријумфово након бијега, 11 минута испред групе.[10] Бузе је предност задржао и након шест етапа, што је разљутило навијаче.[10] На седмој етапи, Пезенти је напао и био је недостижан. Пезенти и група која га је јурила, дошли су на циљ сат прије предвиђеног времена и капије стадиона у Фођи су биле закључане;[10] Откључане су таман на вријеме да Пезенти уђе. Пезенти је побиједио са три минута испред Рафаелеа ди Пака, док је Бузе изгубио 33 минута, а Гвера 16.[10] Пезенти је Ђиро почео као Биндин помоћник, али је након седме етапе био нови лидер, пет минута испред Ди Пака.[10] Након седме етапе, Бинда му је рекао "Сада ћеш ти бити лидер тима".[10] На осмој етапи, Пезенти је изгубио минут од Гвере, али је он био предалеко у генералном пласману; Ди Пако је напустио Ђиро и најближи Пезентију је био Демојсер, који је заостајао десет минута.[10] На последњих пет етапа, нико није угрозио Пезентија, који је на крају освојио Ђиро 11 минута испред Демојсера.[10]
Након побједе на Ђиру, Пезенти је возио Тур де Франс. Након почетних спринтерских етапа, на петој су вожени Обиск и Турмале; Пезенти је побиједио одспринтавши Беноа Фореа, остваривши тако прву побједу на Туру.[11] Захваљујући побједи дошао је до четвртог мјеста у генералном пласману.[11] Након осме етапе дошао је до трећег мјеста;[11] а након побједе Камуса на десетој етапи, пао је опет на четврто мјесто.[11] У наставку Тура губио је вријеме и завршио је четврти, 37 минута иза Андреа Ледика.[11]
1933—1939
Пезенти је возио Ђиро 1933, али није био конкурентан и није га завршио. Док више ниједном није возио Тур, Ђиро је успио да заврши 1936, на 19 мјесту.[12] Етапу 11 је завршио на десетом мјесту.[12] Након двије сјајне сезоне, Пезенти је потпуно нестао, није забиљежио ниједан значајан резултат.[3]
Референце
^ абв„Antonio Pesenti”. museociclismo.it (на језику: италијанском). Приступљено 14. 9. 2017.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
