Алфонс Муха

Алфонс Муха
Алфонс Муха
Лични подаци
Пуно имеАлфонс Марија Муха
Датум рођења(1860-07-24)24. јул 1860.
Место рођењаИванчице, Аустријско царство
Датум смрти14. јул 1939.(1939-07-14) (78 год.)
Место смртиПраг, Протекторат Чешка и Моравска
Цвеће, литографија Алфонса Мухе

Алфонс Марија Муха (чеш. Alfons Maria Mucha, Alphonse Mucha; 24. јул 1860 — 14. јул 1939) био је чешки сликар и дизајнер. Муха је вероватно најзначајнији уметник покрета Арт Нуво (Art Nouveau).

Биографија

Рођен је у месту Иванчице у Моравској, у близини града Брна. Као дете певао је у црквеном хору и ту га је привукла црквена уметност. Одлучио је да постане сликар, иако је отац намеравао да га усмери ка каријери чиновника.

Студирао је сликарство у Минхену (1885—1887), а онда се преселио у Париз и наставио студије на Академији Жулиан. За време боравка у Паризу, 1894, израдио је постер - литографију, као рекламу за Сару Бернар[1]. Овај раскошни стилизовани постер му је донео славу и многе наруџбине. На Светској изложби у Паризу 1900, Муха је дизајнирао павиљон Босне и Херцеговине. Од 1906-1910 боравио је у САД, одакле се вратио да живи у Прагу.[2]

На почетку Другог светског рата, ухапсили су га и испитивали немачки окупатори. Умро је неколико дана после тога, 14. јула 1939.

Карактеристика дела

Алфонс Муха је израдио мноштво слика, постера, реклама, илустрација, дизајна накита и позоришних сценографија. Његови радови су постали синоним за уметнички покрет „Арт Нуво“. Покрет је тежио да уклопи уметност у свакодневни живот и тако негира елитистичку природу уметности.[3] Најтраженији призори у његовим делима биле су младе девојке раскошне косе, у лепршавим неокласичним хаљинама, често окружене цвећем и другим декорацијама. Сам уметник је чезнуо да његова уметност буде изнад обичног постера или илустрације, сматрајући да је уметност начин за изражавање узвишених идеја и духовности. Стога му велики комерцијални успех није годио.

Осамнаест година је радио на свом делу Словенска Епопеја (чеш. Slovanská epopej), што је била серија од 20 великих слика - описа словенске историје. Једна од слика представља призор из српске историје: „Крунисање цара Душана“.[4] О изради овакве серије маштао је од детињства.[5]

Крунисање цара Душана у Источног римског цара
Фотографија из 1895.

Алфонс Муха је био и изванредан фотограф и за своје слике је користио и фотографије па тако и композиције његових фотографија личе на композиције из његових славних слика.

Избор из дела

  • позоришни плакат Гисмонда (1894 – 1895),
  • позоришни плакат Дама са Камелијама ("La Dame aux Camelias") (1896),
  • позоришни плакат Лорензацио (1896)
  • календар у боји "Biscuits Lefevre-Utile" (око1897)
  • позоришни плакат Медеа ("Medee") (1898)
  • позоришни плакат Самарићанка ("La Samaritaine")
  • позоришни плакат Тоска ("La Tosca") (1899)
  • позоришни плакат Хамлет ("Tragique Histoire d'Hamlet - Prince de Danemark") (1899)
  • плакат – La Plume (око1896)
  • предлог ентеријера"Приматорског салона“ у општини Праг
  • предлог златаре Фуке за Жоржа Фукеа у Паризу
  • предлог павиљона Босне и Херцеговине у Паризу 1900. године
  • предлог за витраж на прозору катедрале Св. Вита у Прагу (1931)
  • великоформатне слике „Словенска епопеја“

Референце

  1. ^ Бернар, Сара. Уметност театра : глас - покрет - изговор. Нови Сад: Прометеј. ISBN 978-86-7639-336-7. COBISS.SR 136733703
  2. ^ Husslein-Arco, Agnes (2009). ALPHONSE Mucha. Munich: Preste. ISBN 978-3-7913-5397-5.  COBISS.SR 525779095
  3. ^ Brabcová-Orlíkova, Jana (2016). ALFONS Mucha : the Pavilion of Bosnia and Herzegovina at the Exposition Universelle Paris 1900. Prag: Museum of Decorative Arts in Prague. ISBN 978-80-7101-154-5.  COBISS.SR 513965030
  4. ^ Јанц, Загорка (1985). „Француска сецесија и Алфонс Муха у српским часописима почетком XX века”. Зборник радова Народног музеја. 1 (Год. 12): 45—47. ISSN 0522-8352.  COBISS.SR 13052428
  5. ^ Jevtović, Jevta (1982). ALFONS Muha i češka secesija. Beograd: Narodni muzej. 

Литература

Спољашње везе

Алфонс Муха на Викимедијиној остави.