Александар Стојановић (Београд, 31. мај 1939 - Београд, 29. октобар 1990) био је југословенски и српски филмски продуцент.

Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Током студија је показао велико интересовање за аматерско позориште, а по дипломирању је постао један од најмлађих управника у позоришту на Црвеном Крсту. У статус слободног филмског радника је прешао 1974. године када је основао „Теле филм“ и ту радио до 1976. године.

Године 1976. је прешао у продукцијску кућу Центар филм где је радио као директор продукције филма и ту је потписао знамените филмске наслове попут Мирис пољског цвећа, Специјално васпитање, Национална класа, Петријин венац.

Са групом младих и проверених филмских радника 1980. године покренуо „Арт филм“ који је све до 1990. године активно учествовао у српској и југословенској кинематографији. Био је ово потпуно нови тип продуцентске куће која се о филму бринула од идеје до његове експлоатације како на домаћем, тако и на иностраном тржишту.

Александар Стојановић је постао прототип независног америчког или западноевропског продуцента повезујући на најбољи могући начин захтеве тржишта за жељама аутора, снимајући филмове које је истовремено одликовала велика гледаност и бројне награде на филмским фестивалима.

Активно је учествовао у продукцији 30 домаћих дугометражних филмова, а пружио је шансу младим филмским ауторима не само из Србије, већ и из осталих република бивше СФРЈ.

Био је продуцент у првој копродукцији са Аргентином за филм „Пут на југ“.

Умро је 1990. године у Београду.

• Раденко Ст. Ранковић, „Ка продуцентској кинематографији у Србији“

• Александар Стојановић на сајту IMDb (језик: енглески)