Александар Спирковски

александар спирковски
Александар Спирковски
Лични подаци
Датум рођења(1932-01-20)20. јануар 1932.
Место рођењаПрилеп, Краљевина Југославија
Датум смрти31. март 2011.(2011-03-31) (79 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Професијавојно лице
Деловање
Учешће у ратовимаРат у Хрватској
СлужбаЈугословенска народна армија
19511992.
Чингенерал-пуковник

Одликовања
Орден народне армије са ловоровим венцем Орден југословенске заставе са златним венцем Орден братства и јединства са сребрним венцем
Орден народне армије са златном звездом Орден народне армије са сребрном звездом Орден за војне заслуге са сребрним мачевима

Александар Спирковски (Прилеп, 20. јануар 1932Београд, 31. март 2011) је био генерал-пуковник Југословенске народне армије.

Биографија

Рођен је 20. јануара 1932. године у Прилепу (Вардарска бановина) у занатско-трговачкој породици. Детињство и школовање, од основне до гимназије провео је у Прилепу. 1948. године пријављује се на конкурс за питомца Противавионског војног училишта (касније школа за активне официре противавионске артиљерије), а након трогодишњег школовања, распоређен је на дужност командира вода у гарнизону Ниш где је провео осам година, да би 1960. године био премештен у Приштину и постављен на дужност командира противавионске батерије. 1964. године упућен је у школу усавршавања коју завршава 1965. године као први по рангу. У истој години успешно је положио пријемни испит за школовање у Вишој војној академији, где је упућен те године на двогодишње школовање када полаже и испит за чин мајора.

По завршетку Више војне академије, 1967. године постављен је на дужност командира Противавионског-артиљеријског дивизиона у Другој пролетерској пешадијској дивизији, да би само после неколико месеци био постављен на дужност начелника штаба пука, са које дужности је, 1970. године упућен у Ратну школу. По успешном завршетку Ратне школе постављен је за команданта пука, а након четири године на тој дужности, постављен је на дужност начелника штаба Друге пролетерске дивизије. Само седам месеци касније постављен је за команданта Девете далматинске ударне дивизије у Книну на којој дужности остаје скоро пет година. У међувремену, 1980. године полаже испит за чин генерала са одличним успехом и 22. децембра исте године, унапређен је у чин генерала, као један од најмлађих послератних официра. Те године је постављен за команданта Прве пролетерске гардијске механизоване дивизије, којом руководи и командује три године. Као успешан старешина у руковођењу и командовању јединицама, 1983. године постављен је за начелника штаба Друге армије у Нишу, на којој дужности проводи три године, после чега је, 1986. године постављен за команданта Прве београдске армије, а 1989. године за команданта Прве војне области, која је у то време покривала 50% територије СФР Југославије, а на тој територији је живело 52% становништва СФРЈ.

У новембру 1991. године постављен је за подсекретара за кадровска питања у Савезном секретаријату за народну одбрану, на којој дужности остаје до 31. августа 1992. године и са које, после 41 године ефективног радног стажа одлази у старосну пензију. Карактеристично за генерала Александра Спирковског је чињеница да је, од 41 године активног и ефективног стажа, на командним дужностима, од командира вода до команданта армије и армијске области провео 31 годину, што је реткост у официрској каријери и јединствен случај у ЈНА. За успешно руковођење и командовање јединицама увек је оцењиван оценом „нарочито се истиче”, више пута је похваљиван, награђен је плакетом ратне морнарице ЈНА и престижном наградом „22. децембар”. Поред тога, више пута је одликован, од медаље за војне заслуге до ордена Народне армије са ловоровим венцем, а био је први послератни официр ЈНА одликован Орденом братства и јединства који се до тада искључиво додељивало старешинама ЈНА који су били учесници Народно-ослободилачког рата. Генерал Александар Спирковски је у својој каријери два пута превремено унапређен и то у чин потпуковника и у чин генерал-пуковника. Поред чисто војничких дужности, био је веома ангажован и као друштвено-политички радник, а био је и на функцији потпредседника Југословенског спортског друштва Партизан.

После кратке и тешке болести преминуо је 31. марта 2011. године у Београду.

Литература