Александар Денић

Александар Денић
Датум рођења(1963-10-31)31. октобар 1963. (61 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ

Александар Денић (Београд, 31. октобар 1963) је српски визуелни уметник, сликар, филмски и позоришни сценограф.

Биографија

Аутор је већег броја позоришнихи филмских сценографија како код нас тако и у иностранству.

Радио је са низом познатих иностраних имена попут: Арнолд Баркус, Мајкл Басет, Ули Едел, позоришних редитеља попут Тање Мандић Ригонат, Франк Касторф, Мартин Кушеј, Армин Петрас, Ивица Буљан, Дарјан Михајловић, Дејан Мијач, Бранислав Мићуновић и филмских режисера попут Срђана Карановића,Емира Кустурице,Горана Марковића, Милоша Радовића, Срђана Драгојевића.

Добитник је награда: Велика награда Србије, номинација Еми, Златни витез, Кристална призма, Златна мимоза, Златни ћуран. Фауст- немачка национална награда.

Од јула 2024. је члан Академије уметности у Немачкој, у секцији извођачких уметности.[1]

Сценографија

Год. Назив Улога
1980. е
1985. Тајванска канаста асистент сценографа
1985. Јагоде у грлу асистент сценографа
1988. Једног лепог дана сценограф
1988. За сада без доброг наслова сценограф
1990. е
1991. Пилот у трави сценограф
1992. Ми нисмо анђели сценограф
1993. Хајди асистент сценографа
1993. Византијско плаво (филм) сценограф
1995. Подземље (филм) сценограф опреме
1996. Распутин сценограф опреме
1996. Била једном једна земља сценограф опреме
1997. Tempête dans un verre d'eau сценограф
1998. Ране (филм) сценограф
2000. е
2001. Super 8 Stories сценограф
2001. Бумеранг сценограф
2002. Deathwatch сценограф
2004. Пад у рај сценограф
2006. Гуча (филм) сценограф
2007. Аги и Ема супервизор сценографије
2008. Die rote Zora сценограф
2009. Зона мртвих сценограф
2010. е
2010. Неке друге приче сценограф
2011. Cat Run сценограф
2012. Чернобиљски дневници сценограф
2014. Мала историја Србије сценограф
2014. Травелатор сценограф
2015. Игра у тами сценограф
2017. Врати се Зоне сценограф

Референце

  1. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка. „Александар Денић постао члан Академије уметности у Немачкој”. Politika Online. Приступљено 2024-07-28. 

Спољашње везе