Абдулах Сумбул је рођен 27. априла 1884. године у Сарајеву, тада под контролом Аустроугарске. Сумбул и његова породица су једно време живели у преграђу Сарајева званом Ковачи.[3]
Сумбул је био један од оснивача организације Муслимански соко у Сарајеву.[4] Био је члан Младе Босне.[5] Године 1912. након смрти песника Османа Ђикића, уређивање Гајрета поверено је Авду Сумбулу[6], а 1914. године био је један од уредника часописа Вакат, који је излазио у Сарајеву.[7]
Владимир Ћоровић наглашава да је аустроугарска власт муслимане који су се изјашњавали као Срби доживљавала и третирала као непријатеље интереса своје државе и организовала њихов систематски прогон.[8] Због својих антиаустријских и просрпских активности, Сумбул је био интерниран у концентрациони логор у Араду[9][10][11], где је убрзо и умро.[12]
Наслеђе
Сумбулови посмртни остаци пребачени су у Сарајево, где је данас његов гроб, у дворишту Али-пашине џамије.[13] Године 1934. по налогу југословенског краља Александра I Карађорђевића, изграђен је маузолеј турбе у част Авде Сумбула и Бехџеда Мутавелића.[14] Овај маузелој је део симболичког јединства са Капелом видовданских хероја на православном гробљу „Свети архангели Георгије и Гаврило”.[5]
^književnost, Institut za jezik i književnost u Sarajevu Odjeljenje za (1974). Godišnjak Odjeljenja za književnost (на језику: хрватски). Institut za jezik i književnost u Sarajevu. стр. 101.