процес абиогенезе је могућ и у савременим екосистемима, али да настале организме брзо униште боље прилагођени.
Сматра се да се процес абиогенезе десио на земљи пре 3,8—4,1 милијарди година. Процеси абиогенезе се вештачки производе у лабораторијским условима кроз комбинацију разних експеримената и екстраполације особина „савремених” организама. Тиме се настоји да се открије које су хемијске реакције побудиле настанак живота на Земљи.[1]
Проучавање
Проучавање абиогензе укључује геофизичка, биолошка и хемијска сазнања. Велики део истраживања се базира на истраживање једне од кључних особина живог света- саморепродукцијемолекула и њихових компоненти. Многи верују да се постојање живота везује за РНК, мада је могуће да је живот постојао без РНК. Такође, Милер-Јуријев експеримент и сличне студије, показали су да већина аминокиселина може да се синтетише од неорганских компоненти, у вештачки произведеним условима, који за циљ имају да произведу оне реакције које су до тога довеле на Земљи тада. Показано је и да бројни спољни фактори могу довести до ових реакција, попут електрицитета и радијације.[2]
Друга истраживања су се фокусирала на разумевање начина на који је катализа довела до појаве првих молекула у хемијским системима, од којих је отпочела саморепродукција. Бројни сложени молекули, који су пронађени у Сунчевом систему и међузвезданом простору, доказали су се као погодан материјал за настанак живота.
Према панспермиа хипотези, микроскопске живе форме су биле допремљене на Земљу помоћу различитих малих тела у Сунчевом систему (астероиди, метеороиди), што иницира претпоставку да је живот већ постојао у свемиру. Према томе, животни процеси су почели да се одвијају, мало након великог праска, пре 13,8 милијарди година, када је старост универзума била тек неких 10—17 милиона година. Ова хипотеза само говори где је, а не како настао живот; при чему искључиво тврди да је живот настао ван Земље.
Ипак, Земља је једино место за које је потврђено да поседује живе организме, при чему већина минерала подржава теорију абиогензе.
Altermann, Wladyslaw (2009). „Introduction: A Roadmap to Fata Morgana?”. Ур.: Seckbach, Joseph; Walsh, Maud. From Fossils to Astrobiology: Records of Life on Earth and the Search for Extraterrestrial Biosignatures. Cellular Origin, Life in Extreme Habitats and Astrobiology. 12. Dordrecht, the Netherlands; London: Springer Science+Business Media. ISBN978-1-4020-8836-0. LCCN2008933212.
Bock, Gregory R.; Goode, Jamie A., ур. (1996). Evolution of Hydrothermal Ecosystems on Earth (and Mars?). Ciba Foundation Symposium. 202. Chichester, UK; New York: John Wiley & Sons. ISBN978-0-471-96509-1. LCCN96031351.
Davies, Geoffrey F. (2007). „Chapter 2.3 Dynamics of the Hadean and Archaean Mantle”. Ур.: van Kranendonk, Martin J.; Smithies, R. Hugh; Bennett, Vickie C. Earth's Oldest Rocks. Developments in Precambrian Geology. 15. Amsterdam; Boston: Elsevier. стр. 61—73. ISBN978-0-444-52810-0. LCCN2009525003. doi:10.1016/S0166-2635(07)15023-4.
Orgel, Leslie E. (1987). „Evolution of the Genetic Apparatus: A Review”. Evolution of Catalytic Function. Cold Spring Harbor Symposia on Quantitative Biology. 52. Cold Spring Harbor, NY: Cold Spring Harbor Laboratory Press. стр. 9—16. ISBN978-0-87969-054-0. OCLC19850881. PMID2456886. doi:10.1101/SQB.1987.052.01.004. "Proceedings of a symposium held at Cold Spring Harbor Laboratory in 1987"
Gross, Michael (19. 12. 2016). „How life can arise from chemistry”. Current Biology. 26 (24): R1247—R1249. doi:10.1016/j.cub.2016.12.001.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
NASA Specialized Center of Research and Training in Exobiology: Arrhenius, Gustaf O. (11. 9. 2002). „Arrhenius”. Архивирано из оригинала 2007-12-21. г. Приступљено 2015-06-30.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Tim Flannery, "In the Soup" (review of Michael Marshall, The Genesis Quest: The Geniuses and Eccentrics on a Journey to Uncover the Origins of Life on Earth, University of Chicago Press, 360 pp.), The New York Review of Books, vol. LXVII, no. 19 (3 December 2020), pp. 37–38.