Џејн Гардам

Џејн Гардам
Лични подаци
Пуно имеJane Mary Gardam
Датум рођења(1928-07-11)11. јул 1928. (96 год.)
Место рођењаКотам, Северни Јоркшир, Уједињено Краљевство
Књижевни рад
Најважнија делаBlack Faces, White Faces , A Long Way From Verona , Old Filth, The Man in the Wooden Hat, Last Friends

Џејн Мери Гардам (енгл. Jane Mary Gardam, Котам, Северни Јоркшир, 11. јул 1928) је енглески писац белетристике за децу и одрасле. Такође пише критике за The Spectatorи The Telegraph, и пише за BBC радио. Живи у Кенту, Вимблдону и Јоркширу. Добитница је бројних књижевних награда, укључујући два пута награду Витбрид. Именована је за официра Ордена Британске империје на новогодишњим почастима 2009.

Биографија

Гардам је рођена у Котаму, Северни Јоркшир, чији су родитељи Вилијам и Кетлин Мери Пирсон, а одрастала је у Камберленду и Северном Рајдингу Јоркшира. Док је била у школи била је инспирисана мобилним позориштем за све жене које је водила Nancy Hewins која је креирала "She Stoops to Conquer". [1] Са седамнаест година добила је стипендију за читање енглеског језика на Бедфорд колеџу у Лондону, који је сада део Royal Holloway, Универзитет у Лондону (БА енглески, 1949). [2] Након што је напустила универзитет, Гардам је радила на бројним пословима везаним за књижевност, почевши као путујући библиотекар Црвеног крста за болничке библиотеке, а касније као новинар. [3] Удала се за David Gardam QC и имали су троје деце, Тима, Кетрин (Кити) Николсон, ботаничку уметницу која је умрла 2011, [4] и Тома.

Гардамова прва књига била је дечји роман A Long Way From Verona (Дуг пут из Вероне), прича у првом лицу 13-годишње девојчице, објављена је 1971. [5] Освојио је награду Феникс Удружења за дечију књижевност 1991. године, која признаје најбољу књигу за децу објављену двадесет година раније која није добила велику награду. Године 1989. Гардам је била у жирију (тадашње) Whitbread Book Award, сада познате као Књижевна награда Коста. [6]

У својим најновијим белетристичким делима истраживала је сродне теме и препричавала приче из различитих углова у три романа: Old Filth (2004), The Man in the Wooden Hat (Човек у дрвеном шеширу) (2009) и Last Friends (Последњи пријатељи) (2013). Један амерички рецензент је приметио да њена забринутост због „замршене мреже манира и класа својствених становницима њене домовине“ не објашњава зашто је остала мање позната међународној публици од њених енглеских савременика. [7] Препоручио је Old Filth због његове „типичне изврсности и компулзивне читљивости“, коју је написала романописка „на врхунцу своје форме“. [7] The Spectator је похвалио The Man in the Wooden Hat (Човека у дрвеном шеширу) због његове „богате сложености хронологије, подешавања и ликова, којима се манипулише са невероватном спретношћу“. [8] У 2015, BBC-јева анкета је изгласала Old Filth међу 100 највећих британских романа. [9]

Радови и признања

Књиге за децу

  • A Long Way from Verona (Дуг пут из Вероне) (1971).
  • A Few Fair Days (Неколико сајамских дана) (1971).
  • The Summer After the Funeral (Лето после сахране) (1973).
  • Bridget and William (Бриџит и Вилијам) (1981)
  • The Hollow Land (Шупља земља)(1981), добила је Whitbread Children's Book Award 1983.
  • Horse (Коњ) (1982).
  • Kit (1983).
  • Kit in Boots (1986).
  • Swan Лабуд (1987).
  • Through the Doll's House Door (Кроз врата куће за лутке) (1987).
  • Black Woolly Pony (Црни вунасти пони) (1993).
  • Tufty Bear (1996).
  • The Kit Stories (1998).

Збирке кратких прича

  • Black Faces, White Faces (Црна лица, бела лица) (1975), Меморијална награда Винифред Холтби (1975).
  • The Sidmouth Letters (Писма Сидмута) (1980).
  • The Pangs of Love and Other Stories (Муке љубави и друге приче) (1983), награда Кетрин Менсфилд (1984).
  • Showing the Flag and Other Stories (Показивање заставе и друге приче) (1989).
  • Trio: Three Stories from Cheltenham (Трио: Три приче из Челтенхема) (1993).
  • Going into a Dark House (1994), PEN/Macmillan Silver Pen Award (1995).
  • Missing the Midnight (Недостаје поноћ)(1997)
  • The Green Man (Зелени човек) (1998).
  • The People on Privilege Hill (2007), номинован за Националну награду за кратку причу [10]
  • The Stories of Jane Gardam (Приче Џејн Гардам) (2014).

Новеле

  • Bilgewater (1977).
  • God on the Rocks (1978); *Prix Baudelaire (France) (1989): номинација за Награду Букер за најбољу новелу (1978).
  • Crusoe's Daughter (1985).
  • The Queen of the Tambourine (1991); Whitbread Novel Award (1991).
  • Faith Fox (1996).
  • The Flight of the Maidens (2000).
  • Old Filth (2004).
  • The Man in the Wooden Hat (2009).
  • Last Friends (2013), у ужем избору за награду Фолио 2014.[11][12]

Документарна литература

  • The Iron Coast (Гвоздена обала) (1994).

Референце

  1. ^ Barker, Paul (2004-06-26). „Paul Barker on the genius of The Osiris Players”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2020-11-01. 
  2. ^ „Royal Holloway, London website”, Notable alumni, Royal Holloway, University of London, Приступљено 31. 5. 2013 
  3. ^ Miller, Lucasta (29. 7. 2005). „Novel existence”. The Guardian (UK). Приступљено 29. 8. 2014. 
  4. ^ „Catharine Nicholson”. The Telegraph (UK). 8. 7. 2011. Приступљено 29. 8. 2014. 
  5. ^ Bader, Barbara (7. 5. 1972). „A Long Way From Verona”. New York Times. 
  6. ^ David Streitfeld (1989-12-10). „BOOK REPORT”. The Washington Post. Washington, D.C. ISSN 0190-8286. OCLC 1330888409. 
  7. ^ а б Gray, Paul (23. 7. 2006). „Orphan of the Empire”. New York Times. Приступљено 29. 8. 2014. 
  8. ^ Caitling, Patrick Skene. „Rich pickings”. The Spectator. Приступљено 29. 8. 2014. 
  9. ^ „The 100 greatest British novels”. 
  10. ^ British Council. „Jane Gardam - British Council Literature”. contemporarywriters.com. Архивирано из оригинала 6. 6. 2011. г. Приступљено 3. 3. 2015. 
  11. ^ „The 2014 Folio Prize Shortlist is Announced”. Folio Prize. 10. 2. 2014. Приступљено 13. 2. 2014. 
  12. ^ Gaby Wood (10. 2. 2014). „Folio Prize 2013: The Americans are coming, but not the ones we were expecting”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 11. 2. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 

Спољашње везе