Љубодраг Јанковић (9. март 1932 — 10. јун 2022.) је био сликар пореклом из Пирота.

Јанковић је завршио основну школу као и Гимназију у Јагодини а Средњу школу примењене уметности у Београду 1951. године. Завршио је студије на Академији примењених уметности у Београду, одсек сликарство а дипломирао је 1954. године.

Радио је као сарадник за уметничку опрему књига у БИГЗ-у од 1955. - 1960. године. Сарађивао је и на новој поставци Војног музеја у Београду од 1960. до 1962. године.

Био је ванредни професор на Факултету примењених уметности у Београду.

Излагао је своја дела у Београду, Новом Саду, Скопљу, Јагодини, Ваљеву, на октобарском салону Београд инспирација уметника, тријеналима савременог југословенског цртежа у Сомбору, Сарајеву, Подгорици, на изложбама графика у оквиру београдског Круга.

Јанковић је освојио много награда и признања: Невен Нови Сад 1967. године, Светозар Марковић Јагодина 1973. године, Златна палета УЛУС-а Београд 1974. године, Специјална награда на седмом меморијалу Надежде Петровић Чачак 1974. године, награда Југоескпорта на петнаестом Октобарском салону у Београду 1974. године, награде на изложбама Београд инспирација сликара 1975. и 1976. године, награда СИЗ-а културе Војводине на шестом тријеналу савременог југословенског цртежа у Сомбору 1978. године, прва награда на изложби НОБ у делима ликовних уметника Београд 1981. година, прва награда на изложби Београд 82, Политикина награда за сликарство из фонда Владислав Рибникар 1997. године, награда за животно дело УЛУПУДС-а 1997. године.

Јанковић је био члан УЛУПУДС-а.

Преминуо је 10. јуна 2022. године у Београду.^[1]

• Биографски лексикон, Ко је ко у Србији, 1995.
• Миљан Манић, Знаменити Пироћанци - необјављен рад, Историјски архив у Пироту, 2018.