Харари пише о когнитивној револуцији, која се догодила пре око 70.000 година када је Homo sapiens истиснуо Неандерталца и остале врсте рода Homo, развивши језик и изграђено друштво уз помоћ пољопривредне револуције и научне методе, због којих је човеку скоро успело да доминира над природом. Његове књиге такође проучавају могуће последице футуристичког биотехнолошког света у ком интелигентне биолошке организме надмашује њихова сопствена творевина; рекао је да ће хомосапијенс каквог познајемо за стотинак година нестати.[5]
Биографија
Јувал Ноа Харари рођен је и одрастао у Кирјат Ати, у Израелу, 24. фебруара 1976. године. Једно је од троје деце Шлома и Пнине Харари. Његова је породица била секуларна јеврејска породица источноевропског и либанског порекла. Када је имао три године, Харари је сам себе научио да чита. Са 8 година је постао ђак Едукативног центра ”Лео Бек” у Хајфи, у одељењу за интелектуално надарену децу. Одложио је служење војног рока у Израелским одбрамбеним снагама да би уписао студије у оквиру Атуда програма, али је након студија потпуно ослобођен војне обавезе због здравствених проблема[6]. Са 17 година је уписао историју и међународне односе на Хебрејском универзитету у Јерусалиму.
Харари је хомосексуалац[7] и 2002. године је упознао свог супруга Ицика Јахава, за кога каже да је његов ”интернет свих ствари”.[8][9] Јахав је такође Хараријев лични менаџер.[10] Венчали су се на цивилној церемонији у Торонту, у Канади.
Харари тврди да му је Випасана медитација, којом је почео да се бави током студија на Оксфорду 2000. године,[11] променила живот.[8] Медитира два сата дневно (по сат времена пре почетка и након завршетка радног дана[12]), сваке године оде на тридесетодневни ”ритрит” у тишини без књига или друштвених мрежа,[13] а такође је и помоћни инструктор медитације.[14]Хомо Деус је посветио свом учитељу Ш. Н. Гоенки, ”који ме је с љубављу научио важним стварима”, рекавши да не би ”могао написати ову књигу без фокуса, мира и увида стеченог кроз петнаестогодишње искуство практиковања випасане”.[15] Такође, Харари сматра да је медитација вид истраживања.[9]
Харари је веган, а каже да је то резултат његовог истраживања, укључујући и његово мишљење да основа млечне индустрије кида везу између мајке краве и бебе телета. [16][17] Почев од јануара 2019. године, Харари не користи паметни телефон.[18]
Данас се бави питањима везаним за макро историјска питања, какав је однос историје и биологије, која је суштинска разлика између Homo sapiens--а и других животиња, етичка питања везана за технологију21. века.[19]
Његове књиге су продате у преко 23 милиона примерака и преведене су на више од 60 језика.[19]
Држи предавања широм света на којима представља теме из својих књига и чланака. Интересантно је да су његова предавања потпуно отворена и свако може да му присуствује. Редовно објављује у часописима Гардијан, Тајмс, Вол стрит џурнал.[19][20]
Предавач је на Одељењу за историју Хебрејског универзитета у Израелу.
Првобитно је специјализирао средњовековну и војну историју на Хебрејском универзитету у Јерусалиму од 1993. до 1998. године. Докторирао је на Универзитету у Оксфорду 2002. године, под менторством Стивена Ј. Гана. 2003. године уписао је постдипломске студије историје као стипендиста фондације Јад Ханадив.[22] Током студија на Оксфорду први пут се сусрео са делом Џареда Дајмонда, за кога каже да је утицао на његово стваралаштво. На једном догађају у Институту ”Бергруен”, Харари је рекао да га је Дајмондово дело Пушке, микроби и челик на неки начин просветлило. ”Схватио сам да бих ја заправо могао да пишем такве књиге”.[23][6]
