Јован Живковић (професор)

Јован Живковић
Лични подаци
Датум рођења(1767-10-17)17. октобар 1767.
Место рођењаДаљ,  Хабзбуршка монархија
Датум смртипосле 1826.
Место смрти?, ?

Јован Живковић (Даљ, 17. октобар 1767 — ?, после 1826) био је српски професор и преводилац.

Биографија

Карловачка гимназија

Након завршеног школовања радио је као професор гимназије у Сремским Карловцима (1796-1816) у сва четири разреда човечности. Био је учен човек и веома цењени професор. Држао је на стану и храни ђаке. Предавао је Георгију Магарашевићу и Јовану Хаџићу.

Када су 1813. почеле да излазе Новине сербске Живковић је био нека врста повереника за Сремске Карловце. Састајао се са Вуком приликом његових посета Карловцима (1815 и 1816), и пружао му подршку у реформаторском раду. Често је боравио у Шишатовцу код архимандрита Лукијана Мушицког.[1]

Препарандија

Пошто је Препарандија пресељена из Сентандреје у Сомбор Живковић је прешао у ову школу новембра 1816. године. Тамо је предавао словенску граматику, немачки, епистолографију и српску стилистику до 1826. године.[1]

Препарандијом је, поред директора, управљао и Савет школе (Concertatio litteraria). Живковић је био члан првог Савета (1819), заједно са осталим најугледнијим професорима.[2]

Припадао је групи професора чијим залагањем је основана препарандијска библиотека, а био је и један од првих дародаваца, приложивши одређен број књига из приватне библиотеке.[3]

Преводилачки рад

Превео је с немачког Хердеров избор источњачких прича Палмово листвије (Будим, 1808), а превод је посветио карловачком сенатору Алексију Живковићу. У рукопису му је остао уџбеник Словенска граматика на сербском језику.[1]

Од 1809. до 1824. претплаћивао се на српску књигу из Сремских Карловаца и Сомбора (Д. Исаиловић, Г. Лазић, П. Атанацковић, Г. Магарашевић, М. Видаковић, Вук Караџић, Ајземан, Фанелон итд.).

Референце

  1. ^ а б в Српски биографски речник књига 3, Д-З. Нови Сад: Матица српска. 2007. стр. 770—771. 
  2. ^ Косановић, Јелена (2001). „Урош Несторовић и прва српска учитељска школа у Сентандреји и Сомбору” (PDF). Норма. VIII: 177. 
  3. ^ 200 ГОДИНА СРПСКЕ ПРЕПАРАНДИЈЕ У СЕНТАНДРЕЈИ И СОМБОРУ. Сомбор: Педагошки факултет у Сомбору. 2014. стр. 383. 

Спољашње везе