PROFILPELAJAR.COM

Јастреб крајпуташ
	Rupornis magnirostris
	Снимљено у Бразилу
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Подтип:	Vertebrata
Класа:	Aves
Ред:	Accipitriformes
Породица:	Accipitridae
Потпородица:	Buteoninae
Род:	Rupornis; Kaup, 1844
Врста:	R. magnirostris
Биномно име
	Rupornis magnirostris; (Gmelin, 1788)
Синоними
	Buteo magnirostris;

Јастреб крајпуташ (лат. Rupornis magnirostris) је врста птице грабљивице из породице јастребова (лат. Accipitridae), сврстана је у монотипични род Rupornis и има велики број подврста.^[2] Широко је распрострањена у Латинској Америци.

Опис

Јастреб крајпуташ достиже дужину од 31-41 cm и тежину од 250-300 g.^[3] Мужјаци су око 20% мањи од женки, што је уједно и једина значајна разлика између полова.^[4] Код већине подврста, доњи део тела је пругаст смеђе-бео, док реп има 4 или 5 сивих пруга. У већини научних радова признато је 12 подврста, а између њих постоје значајне разлике у боји перја. Зависно од подврсте, преовлађујуће боје су смеђа или сива. Обично је уочљиво и присуство риђе боје на крилима, што се најбоље види у лету.^[5] Очи одраслих јединки су беличасте или жућкасте. Кљун му је релативно велик, на шта указује и његово латинско научно име (magni = велики; rostri = кљун).^[4] Лако је препознатљив у лету, због свог релативно дугог репа и кратких крила.

Подврсте

Подврсте и њихова распрострањеност:^[6]

R. m. griseocauda – (Ridgway, 1874): присутна у Мексику (јужно од Колиме, Новог Леона и Тамаулипаса, изузев Јукатана и Табаска), јужној и северозападној Коста Рици и западној Панами (покрајина Чирики).
R. m. conspectus – Peters, 1913: присутна у југоисточном Мексику (Табаско и полусотрво Јукатан) и северни Белизе.
R. m. gracilis – Ridgway, 1885: присутна на острвима Козумел и Исла Холбош, у близини Јукатана.
R. m. sinushonduri – (Bond, 1936): присутна на острвима Бонака и Роатан у близини обале Хондураса.
R. m. petulans – van Rossem, 1935: присутна у југозападној Коста Рики и западној Панами и оближњим острвима.
R. m. alius – Peters & Griscom, 1929: присутна на острвима Сан Хозе и Сан Мигуел, која су део острвља Бисерна острва.
R. m. magnirostris – (Gmelin, 1788): номинална подврста, присутна у Колумбији, Еквадору, Венецуели, Гвајанама, и бразилском делу Амазоније (од Мадеире до обале Атлантског океана).
R. m. occiduus – Bangs, 1911: присутна у Перуу, Бразилу (јужно од реке Амазон и западно од реке Мадеире) и Боливији.
R. m. saturatus – (P.L. Sclater & Salvin, 1876): присутна у Боливији, Парагвају, југозападном Бразилу (југозапад Мато Гросо), западној Аргентини (на југу све до Ла Риохе).
R. m. nattereri – (P. L. Sclater & Salvin, 1869): присутна у североисточном Бразилу до јужне Баије.
R. m. magniplumis – (Bertoni, 1901): присутна у јужном Бразилу, северној Аргентини (покрајина Мисионес) и оближњим деловима Парагваја.
R. m. pucherani – (J. Verreaux & E. Verreaux, 1855): присутна у Уругвају и североисточној Аргентини (на југу до покрајине Буенос Ајрес).

Распрострањеност и станиште

Јастреб крајпуташ је присутан у великом броју на већем делу свог ареала: од Мексика, преко Централне Америке до већег дела Јужне Америке, где насељава простор од обале Карипског мора на северу, до североисточне Аргентине на југу. Са могућим изузетком густих кишних шума, добро је прилагођен већини екосистема у свом ареалу. Такође је урбана птица и могуће је да је најбројнија врста из породице јастребова у градовима широм свог ареала или бар најупадљивија, јер у време гнежђења постаје агресивна и напада људе који пролазе у близини њеног гнезда.^[7]^[8]

Исхрана

Претежно се храни инсектима, љускашима, и малим сисарима, као што су младунци обичног мармозета (Callithrix jacchus) и сличним врстама малих мајмуна, које често лови.^[9] понекад се храни малим птицама, али у много мањој мери од сродних врста, као што је белорепи јастреб (Geranoaetus albicaudatus), или далеко сродних врста, као што је оловни соко (Falco femoralis). Јата птица, сачињена од већег броја врста, која сусреће док лови, не показују велики страх од њега.^[10]

Извори

^ BirdLife International (2016). „Buteo magnirostris”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 12. 9. 2019.
^ South American Classification Committee (2011) Revise generic boundaries in the Buteo group.
^ „Roadside Hawk”. oiseaux-birds. Архивирано из оригинала 24. 07. 2019. г. Приступљено 09. 07. 2019.
^ ^а ^б Ferguson-Lees, James; Christie, David A. (2001). Raptors of the World. London: Christopher Helm. ISBN 978-0-7136-8026-3.
^ As illustrated in: Frisch, J.D.; Frisch, C.D. (2005). Aves Brasileiras e Plantas que as Atraem [Brazilian birds and plants attractive to them] (на језику: Portuguese). São Paulo: Dalgas Ecotec. стр. 191. ISBN 978-85-85015-07-7.
^ Clement, J.F. (2007). The Clements Checklist of the Birds of the World (6th изд.). ISBN 978-0-7136-8695-1.
^ Buteo magnirostris на BirdLife.org (језик: енглески)
^ Pereira, José Felipe Monteiro (2008). Aves e Pássaros Comuns do Rio de Janeiro [Common birds of Rio de Janeiro] (на језику: Portuguese). Rio de Janeiro: Technical Books Editora. стр. 41. ISBN 978-85-61368-00-5.
^ de Lyra-Neves, Rachel M.; Oliveira, Maria A.B.; Telino-Júnior, Wallace R.; dos Santos, Ednilza M. (2007). „Comportamentos interespecíficos entre Callithrix jacchus (Linnaeus) (Primates, Callitrichidae) e algumas aves de Mata Atlântica, Pernambuco, Brasil” [Interspecific behaviour between Callithrix jacchus (Linnaeus) (Callitrichidae, Primates) and some birds of the Atlantic forest, Pernanbuco State, Brazil] (PDF). Revista Brasileira de Zoologia (на језику: Portuguese и енглески). 24 (3): 709—716. doi:10.1590/S0101-81752007000300022.
^ Ragusa-Netto, J. (2000). „Raptors and "campo-cerrado" bird mixed flock led by Cypsnagra hirundinacea (Emberizidae: Thraupinae)” (PDF). Revista Brasileira de Biologia (на језику: енглески и Portuguese). 60 (3): 461—467. PMID 11188872. doi:10.1590/S0034-71082000000300011.