Јапет је у грчкој митологији био један од титана, син Неба и Земље и Хронов брат. Био је ожењен Океанидом Клименом, са којом је имао четири сина: Прометеја, Епиметеја, Атланта и Менетија. Као његова деца се помињу и Буфаг и Анхијала. Јапет се може сматрати богом пролазности људског живота. Његови синови, Прометеј и Епиметеј су представљени као створитељи човечанства и других смртних бића.^[1]

Криј, Кеј, Хиперион и Јапет су били постављени на четири стране света где су држали небо, односно свог оца Урана, док је Хрон, скривен у самом центру, кастрирао свог оца. У овом миту, Јапет и његова три брата симболизују четири стуба које се појављују у блискоисточној космогонији и који држе небо и земљу раздвојене. Јапет је при томе био без сумње стуб запада, на позицији која је касније припала његовом сину Атласу који је за казну добио да придржава небо^[1], када су титани изгубили рат од Олимпљана. Зевс је казнио и Јапета, тако што га је бацио или у Тартар или испод острва Инариме, где у бесу бљује пламен и чека на своју освету.^[2]