PROFILPELAJAR.COM

Čigre; Vremenski raspon: Rani miocen do danas
	Velika ćubasta čigra u perju prve godine
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Charadriiformes
Porodica:	Laridae
Potporodica:	Sterninae
Rodovi
	Anous; Procelsterna; Gygis; Onychoprion; Sternula; Phaetusa; Hydroprogne; Gelochelidon; Larosterna; Chlidonias; Thalasseus; Sterna;

Čigre (lat. Sterninae), su potporodica ptica u redu močvarica. Čigre su u bliskom srodstvu sa galebovima.

Izgled

Vrste roda Sterna imaju vitko telo, duga krila i račvast rep, pa su zato ponekada zvane „morske lastate”. Perje im je najčešće belo, sivo ili crno, ali neke vrste imaju blagi ružičasti sjaj na grudima početkom sezone parenja. Ova boja brzo izbledi nakon što ove ptice dođu do teritorija za gnežđenje. Mladunci su najčešće smeđe boje. Kod vrsta roda Chlidonias i Anous perje je tamnije ili crno. Larosterna inca je upadljivo drugačija od ostalih čigri po resi kod usta i belim „brkovima”. Veće čigre su manje okretne i graciozne od drugih. Kljunovi čigri mogu biti različiti, od oblika pincete do bodeža, što jednim delom zavisi i od veličine njihovog plena. Često su svetložuti, crveni ili crni. Iako imaju plivaću kožicu između prstiju, retko provode mnogo vremena u vodi.

Rasprostranjenost

Čigre nastanjuju celi svet, osim staništa koja su pod večnim ledom.^[1]^[2]^[3] Gnezde se na svim kontinentima, uključujući i Antarktik. Staništa su im priobalne i otvorene vode, ali i reke, bare i močvare. Uprkos rasprostranjenosti, neke vrste imaju ograničen prostor prebivanja (stanište). Čigre se dele na morske i barske čigre. Morske čigre se gnezde na plažama ili ostrvima i grade jednostavna gnezda, koja su samo udubljenja u pesku. Neke se gnezde i u slanim močvarama. Barske čigre uglavnom nastanjuju unutrašnjost kontinenata, oko slatkovodnih bara, reka i jezera. Grade plutajuće gnezdo, koje učvrste travama da ih ne bi odela voda za vreme poplava. Mnoge čigre se daleko sele, a najduže se seli arktička čigra (45.000 km).^[4]

Razmnožavanje

Kao i mnoge druge morske ptice, čigre su dugovečne. Nije neoubičajen vek od 33 godine. Počinju se gnezditi sa dve godine života. Kod tropskih vrsta se to dešava kasnije, u šestoj godini. Obično ostaju doživotni partneri.^[1]^[5] Van sezone gnežđenja, ta veza se prekida, ali se partneri sastaju na početku svake sezone gneždenja. Gnezde se u kolonijama koje se ponekad sastoje od miliona ptica. Udvaranje je vrlo složeno. Leglo varira od jednog jajeta kod tropskih vrsta do 2-3 jaja kod drugih. Oba pola inkubiraju jaja 3-4 nedelje.^[6]

Vrste

Kladogram prikazuje odnose između rodova čigri, i trenutno priznate vrste na bazi izučavanja mitohondrijske DNK:^[7]^[8]^[9]

‑{Sternidae}‑

Anous

Gygis

	Sterna

Kladogram na bazi rada Bridža et al (2005). Procelsterna DNK nije bio dostupan za analizu, ali je poznato da se taj rod obično nalazi između Anous i Gygis^[9]

Rod Anous:
- Anous stolidus
- Anous minutus
- Anous tenuirostris
Rod Procelsterna:
- Procelsterna cerulea
- Procelsterna albivitta
Rod Gygis:
- Gygis alba
- Gygis microrhyncha
Rod Onychoprion:
- Onychoprion lunata
- Onychoprion anaethetus
- Onychoprion fuscata
- Onychoprion aleutica
Rod Sternula:
- Sternula nereis
- Sternula balaenarum
- Sternula albifrons
- Sternula saundersi (pre je smatrana podvrstom Sternula albifrons)
- Sternula antillarum (pre je smatrana podvrstom Sternula albifrons)
- Sternula superciliaris
- Sternula lorata
Rod Phaetusa:
- Phaetusa simplex
Rod Hydroprogne:
- Hydroprogne caspia
Rod Gelochelidon:
- Gelochelidon nilotica
Rod Larosterna:
- Larosterna inca
Rod Chlidonias:
Rod Thalasseus:
- Thalasseus bengalensis
- Thalasseus maximus
- Thalasseus bergii
- Thalasseus bernsteini
- Thalasseus elegans
- Thalasseus sandvicensis
- Thalasseus acuflavidus odvojen od T. sandvicensis^[10]
Rod Sterna:
- Sterna forsteri
- Sterna trudeaui
- Sterna hirundo
- Sterna dougallii
- Sterna striata
- Sterna sumatrana
- Sterna hirundinacea
- Sterna vittata
- Sterna virgata
- Sterna paradisaea
- Sterna aurantia
- Sterna acuticauda (moguće da spada u rod Chlidonias)
- Sterna repressa (moguće da spada u rod Chlidonias)

Anous stolidus
Gygis alba sa ribom u kljunu.
Onychoprion fuscatus
Sternula antillarum
Hydroprogne caspia
Gelochelidon nilotica
Sterna aurantia, odrasli i mladunac.

Reference

^ ^а ^б Gochfeld & Burger (1996) pp. 624–645.
^ de Pietri, Vanesa L; Costeur, Loïc; Güntert, Marcel; Mayr, Gerald (2011). „A revision of the Lari (Aves, Charadriiformes) from the early Miocene of Saint-Gérand-le-Puy (Allier, France)”. Journal of Vertebrate Paleontology. 31 (4): 812—828. doi:10.1080/02724634.2011.586663.
^ Harrison 1988, стр. 370–371
^ Egevang, Carsten; Stenhouse, Iain J; Phillips, Richard A; Petersen, Aevar; Fox, James W; Silk, Janet R D (2010). „Tracking of Arctic ternsSterna paradisaea reveals longest animal migration” (PDF). Proceedings of the National Academy of Sciences. 107 (5): 2078—2081. PMC 2836663 . PMID 20080662. doi:10.1073/pnas.0909493107. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 09. 2015. г. Приступљено 11. 01. 2019.
^ Nisbet, Ian C T; Bridge, Eli S.; Szczys, Patricia; Heidinger, Britt J (2007). „Sexual dimorphism, female-female pairs, and test for assortative mating in Common Terns”. Waterbirds. 30 (2): 169—179. JSTOR 4501815. doi:10.1675/1524-4695(2007)30[169:sdfpat]2.0.co;2.
^ „The White Tern Gygis alba (Sparrman, 1786)” (PDF). Threatened Species Information. New South Wales National Parks and Wildlife Service. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 08. 2008. г. Приступљено 15. 05. 2013.
^ Moynihan, M (1959). „A revision of the family Laridae”. American Museum Novitates. 1928: 1—42.
^ Collinson, M (2006). „Splitting headaches? Recent taxonomic changes affecting the British and Western Palaearctic lists” (PDF). British Birds. 99 (6): 306—323. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 08. 2020. г. Приступљено 11. 01. 2019.
^ ^а ^б Bridge, Eli S; Jones, Andrew W.; Baker, Allan J (2005). „A phylogenetic framework for the terns (Sternini) inferred from mtDNA sequences: implications for taxonomy and plumage evolution” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 35: 459—469. PMID 15804415. doi:10.1016/j.ympev.2004.12.010. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 04. 2016. г. Приступљено 11. 01. 2019.
^ „Cousers, noddies, gulls, terns, auks and sandgrouse”. International Ornithological Congress. Архивирано из оригинала 06. 05. 2014. г. Приступљено 11. 01. 2015.

Literatura

Barlow, Clive; Wacher, Tim; Disley, Tony (1997). A Field Guide to Birds of The Gambia and Senegal. Robertsbridge: Pica Press. ISBN 978-1-873403-32-7.
Brookes, Ian (editor-in-chief) (2006). The Chambers Dictionary, ninth edition. Edinburgh: Chambers. ISBN 978-0-550-10105-1.
Burton, Robert (1985). Bird Behaviour. London: Granada Publishing. ISBN 978-0-246-12440-1.
Constantine, Mark (2006). The Sound Approach to birding: a guide to understanding bird sound. The Sound Approach. Poole: The Sound Approach. ISBN 978-90-810933-1-6.
Coles, Brian (2007). Essentials of Avian Medicine and Surgery. Oxford: Wiley. ISBN 978-1-4051-5755-1.
Gochfeld, M; Burger, J. "Family Sternidae (Terns)" pp. 624–667 in del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Sargatal, Jordi, ур. (1996). Handbook of Birds of the World. 3: Hoatzin to Auks. Barcelona: Lynx Edicions. ISBN 978-84-87334-20-7.
Harrison, Peter (1988). Seabirds: An Identification Guide. London: Christopher Helm. ISBN 978-0-7470-1410-2.
Hume, Rob (1993). The Common Tern. London: Hamlyn. ISBN 978-0-540-01266-4.
Hume, Rob; Pearson, Bruce (1993). Seabirds. London: Hamlyn. ISBN 978-0-600-57951-9.
Hutton, Frederick Wollaston; Drummond, James (2011) [1904]. The animals of New Zealand: an account of the dominion's air-breathing vertebrates (reprint изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-04002-0.
Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names (PDF). London: Christopher Helm. ISBN 978-1-4081-2501-4.
Linnaeus, C (1758). Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata. (на језику: Latin). Holmiae [Stockholm]: Laurentii Salvii.
Lockwood, W B (1984). Oxford Book of British Bird Names. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-214155-2.
Lythgoe, J N (1979). The Ecology of Vision. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-854529-3.
Maehr, David S; Kale, Herbert W (2005). Florida's Birds. Sarasota: Pineapple Press. ISBN 978-1-56164-335-6.
Merriam-Webster (2014). „Tern - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 11. 01. 2014.
Newton, Ian (2010). Bird Migration (Collins New Naturalist Library 113). London: Collins. ISBN 978-0-00-730732-6.
Olsen, Klaus Malling; Larsson, Hans (1995). Terns of Europe and North America. London: Christopher Helm. ISBN 978-0-7136-4056-4.
Perrins, Christopher M; Arlott, Norman (1987). New generation guide to the birds of Britain and Europe. Austin: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-75532-1.
Rothschild, Miriam; Clay, Theresa (1953). Fleas, Flukes and Cuckoos. A study of bird parasites. London: Collins.
Sinclair, Sandra (1985). How Animals See: Other Visions of Our World. Beckenham, London: Croom Helm. ISBN 978-0-7099-3336-6.
Steele, John H; A, Thorpe Steve; Turekian, Karl K, ур. (2001). Encyclopedia of Ocean Sciences. London: Academic Press. ISBN 978-0-12-227430-5.
Svensson, Lars; Mullarney, Killian; Zetterstrom, Dan; Grant, Peter (1999). Collins Bird Guide. London: Collins. ISBN 978-0-00-219728-1.
Takken, Willem; Knols, Bart G J, ур. (2007). Emerging pests and vector-borne diseases in Europe. Wageningen: Wageningen Academic Publishers. ISBN 978-90-8686-053-1.
Turner, William. Evans, A H, ур. Turner on Birds (Auium præcipuarum, quarum apud Plinium et Aristotelem mentio est, breuis et succincta historia) (1903 изд.). Cambridge: Cambridge University Press. Приступљено 11. 01. 2014. „'huius generis est & alia parua auis, nostrati lingua sterna apellata 'There is another small bird of this type, called Stern in local dialect”
Watling, Dick (2003). A Guide to the Birds of Fiji and Western Polynesia. Suva, Fiji: Environmental Con-sultants. ISBN 978-982-9030-04-7.
Ziegler, Harris Philip; Bischof, Hans-Joachim, ур. (1993). Vision, Brain, and Behavior in Birds: A comparative review. Cambridge: MIT Press. ISBN 978-0-262-24036-9.

Spoljašnje veze

Tern videos Архивирано на сајту Wayback Machine (12. октобар 2009) on the Internet Bird Collection

[HBW-1] а ^б Gochfeld & Burger (1996) pp. 624–645.

[pietri-2] Pietri, Vanesa L; Costeur, Loïc; Güntert, Marcel; Mayr, Gerald (2011). „A revision of the Lari (Aves, Charadriiformes) from the early Miocene of Saint-Gérand-le-Puy (Allier, France)”. Journal of Vertebrate Paleontology. 31 (4): 812—828. doi:10.1080/02724634.2011.586663.

[harrison370-3] Harrison 1988, стр. 370–371

[Egevan-4] Egevang, Carsten; Stenhouse, Iain J; Phillips, Richard A; Petersen, Aevar; Fox, James W; Silk, Janet R D (2010). „Tracking of Arctic ternsSterna paradisaea reveals longest animal migration” (PDF). Proceedings of the National Academy of Sciences. 107 (5): 2078—2081. PMC 2836663 . PMID 20080662. doi:10.1073/pnas.0909493107. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 09. 2015. г. Приступљено 11. 01. 2019.

[nisbet-5] Nisbet, Ian C T; Bridge, Eli S.; Szczys, Patricia; Heidinger, Britt J (2007). „Sexual dimorphism, female-female pairs, and test for assortative mating in Common Terns”. Waterbirds. 30 (2): 169—179. JSTOR 4501815. doi:10.1675/1524-4695(2007)30[169:sdfpat]2.0.co;2.

[NSWNPWS-6] „The White Tern Gygis alba (Sparrman, 1786)” (PDF). Threatened Species Information. New South Wales National Parks and Wildlife Service. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 08. 2008. г. Приступљено 15. 05. 2013.

[Moynihan-7] Moynihan, M (1959). „A revision of the family Laridae”. American Museum Novitates. 1928: 1—42.

[collinson-8] Collinson, M (2006). „Splitting headaches? Recent taxonomic changes affecting the British and Western Palaearctic lists” (PDF). British Birds. 99 (6): 306—323. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 08. 2020. г. Приступљено 11. 01. 2019.

[bridge-9] а ^б Bridge, Eli S; Jones, Andrew W.; Baker, Allan J (2005). „A phylogenetic framework for the terns (Sternini) inferred from mtDNA sequences: implications for taxonomy and plumage evolution” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 35: 459—469. PMID 15804415. doi:10.1016/j.ympev.2004.12.010. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 04. 2016. г. Приступљено 11. 01. 2019.

[10] „Cousers, noddies, gulls, terns, auks and sandgrouse”. International Ornithological Congress. Архивирано из оригинала 06. 05. 2014. г. Приступљено 11. 01. 2015.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]