Ovaj članak sadrži lasičji govor. Pojedine fraze vjerovatno su nepripisane i iznose pristrane ili neprovjerljive informacije. Pomozite u njegovom poboljšanju tako što ćete pripisati ili ukloniti takve fraze.

„Godišnjak (narodni kalendar)” preusmjerava ovdje. Za druge upotrebe, v. Godišnjak (razvrstavanje).

Srpski narodni kalendar (Godišnjak vremenski)^[1] predstavlja skup manje-više nepisanih pravila u srpskoj tradiciji kojih se narod vekovima pridržavao, paralelno sa crkvenim pravilima.^[2] Narodni kalendar se bazira na crkvenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve ali se od njega i dosta razlikuje u tome što je izmenio imena praznika, dao im svoja specifična obeležja, mesece nazvao staroslovenskim imenima ili imenima svojih praznika, i dao im svoja tumačenja i načine izračunavanja.

Brojanje godina i upotreba kalendara kod Srba počela je 5508. g. p.n.e.^[a] Na balkansko-karpatsko-podunavskim prostorima to je upravo vreme početka najstarije zemljoradničke, takozvane starčevačke kulture, koja ima razvijenu ekonomiju, religiju, kultove i umetnost.

Vidi takođe: Slovenski kalendar i Mjesec (jedinica)

Srpski narod je, pored zvaničnih crkvenih praznika, razvio čitav sistem verovanja i običaja vezanih za određene praznike i dao im svoje specifično obeležje. Tokom stvaranja tih običaja, bio je inspirisan zvaničnim crkvenim pravilima i tumačenjima ali je često i odstupao od njih, i u manjoj ili većoj meri, menjao ih i prilagođavao svojim starim verovanjima i tradiciji.

Po narodnom običaju prati se nekoliko nepisanih pravila da bi se odredio datum pojedinih praznika:^[3]:

• Mali Božić, ili Vasiljevdan, je sedam dana posle Božića, i pada na isti dan kada je i Božić;
• Sveti Sava je tri nedelje posle Božića;
• Sveti Trifun pada u polovini šeste nedelje posle Božića;
• Spasovdan pada u šesti četvrtak posle Velikog Četvrtka;
• Duhovi padaju u osmu nedelju posle Uskrsa;
• Ivanjdan je na pola godine posle Božića;
• Od Petrovdana do Ilindana tri nedelje;
• Od Ilindana do Velike gospojine 27 dana;
• Od Velike gospojine do Male gospojine tri nedelje;
• Od Male Gospojine do Miholjdana tri nedelje;
• Od Miholjdana do Lučindana tri nedelje;
• Od Lučindana do Aranđelovdana tri nedelje;
• Od Aranđelovdana do Božićnih poklada sedam dana;
• Od Poklada do Nikoljdana tri nedelje;
• Od Nikoljdana do Božića 19 dana.
• Vavedenje pada u sedmi dana božićnjeg posta.
• Kojeg dana u nedelji se slavi Aranđelovdan, tog dana su i Nikoljdan i Stevanjdan.

• Revidirani julijanski kalendar
• Pravoslavni kalendar
• Vizantijski kalendar
• Julijanski kalendar
• Gregorijanski kalendar

• Dragan Jacanović: Srpsko kalendarsko znanje u epskim narodnim pesmama^{[mrtav link]} Arhivirano 2010-09-13 na Wayback Machine-u
• Narodni nazivi za mesece u godini (svevlad.org.rs)
• Jaroslav Francisti: Kalendar i merenje vremena^{[mrtav link]} Arhivirano 2009-04-10 na Wayback Machine-u, NIŠRO Dnevnik, Novi Sad, 1982.
• Milan T. Vuković: Narodni običaji, verovanja i poslovice kod Srba, Beograd, 1985.
• Dragomir Antonić (1948-2020): Crkveni i narodni nazivi svetitelja