Simpatički nervni sistem
|
|
Simpatički nervni sistem se proteže od torakalne do lumbalna pršljenova i ima veze sa grudnim košom, i karlicom pleksusa
|
Latinski
|
Pars sympathica divisionis autonomici systematis nervosi
|
MeSH
|
Sympathetic+Nervous+System
|
Simpatički nervni sistem (SNS) je jedan od tri dela autonomnog nervnog sistema, zajedno sa enteričnim i parasimpatičkim sistemima. Njegova generalna uloga je da mobilizuje telesne resurse pod stresom; da indukuje borba-ili-bežanje respons. On je, međutim, konstantno aktivan na bazalnom nivou s ciljem održanja homeostaze.[1]
Pregled
Zajedno sa dve druge komponente autonomnog nervnog sistema, simpatički nervni sistem doprinosi kontroli većine telesnih unutrašnjih organa. Na stres - kao u slučaju borba-ili-bežanje responsa - se može gledati kao neutralisanje parasimpatičkog sistema, koji generalno radi na održavanju tela u mirovanju. Činjenica je funkcije ova dva sistema nisu tako jednostavne, ali je to korisno pravilo.[1][2]
Postoje dve vrste neurona koji učestvuju u prenosu signala kroz simpatički sistem; pre- i post- ganglioni. Kraći preganglioni neuroni originiraju iz kičmene moždine (nivoi T1 - L2, specifično) i putuju u ganglion, često jednu od paravertebralnih ganglija, gde oni formiraju sinapse sa postganglionim neuronima. Odatle se dugački postganglioni neuroni šire kroz skoro celo telo.[3]
Povezano
Reference
Literatura