Saur revolucija (persijski: انقلاب ثور) je naziv za preuzimanje vlasti koje je 27. aprila1978. godine izvela Narodna demokratska partija Avganistana. Naziv revolucije dolazi od reči Saur, što je na jeziku Dari naziv za mesec april u kojem je izvršena revolucija. Revolucija se naziva i Aprilska revolucija.
Pozadina
Za vreme sekularne vlade Muhameda Dauda Kana, unutar vladajuće Narodne demokratske partije Avganistana razvili su se frakcionalizam i rivalstvo sa dve glavne frakcije, Parčam i Halk. Dana 17. aprila1978, ubijen je istaknuti član Parčama, Mir Akbar Hiber. Iako je Vlada izrazila žaljenje zbog atentata, Nur Muhamed Taraki iz PDPA optužio je samu vladu za odgovornost, a to je uverenje delio i veći deo kabulske inteligencije. Lideri PDPA-e plašili su se da ih Daud sve planira eliminisati.
Tokom sahrane Hibera, 19. aprila izbili su protesti protiv vlade i vlada je 26. aprila dala uhapsiti većinu lidera PDPA, uključujući i Babraka Karmala. Hafizulah Amin bio je smešten u kućni pritvor. Ovu situaciju je iskoristio izdavši naredbu za dizanje oružanog ustanka, čiji su se uslovi stvarali više od dve godine. Amin je, bez ovlašćenja, naredio halkovski orijentisanim oficirima da sruše vladu.
Revolucija
Dana 27. aprila 1978, oko 10 sati ujutro, na ulice Kabula izašli su tenkovi, koji su opkolili predsedničku palatu Arg.[1] U svojoj knjizi, general Ljahovski je napisao:[2]
“
Prva kolona Četvrte tenkovske brigade pod vođstvom komandanta tenkovske čete, višeg kapetana Omara, pojavila se pred glavnim ulazom u predsedničkoj palati u podne, 27. aprila. U to vreme, u palati je trajao sastanak kabineta pod Daudovim predsedavanjem. On je odmah obavešten o dolasku tenkova. Daud je naredio ministru odbrane Rasulu i šefu predsedničke garde majoru Zij da saznaju šta se dešava. Na pitanje Zije, šta tu rade tenkovi, Omar je odgovorio da ih je poslao komandant brigade radi poboljšanja bezbednosti predsedničke palate. Omar je naređeno da se vrati u brigadu. Međutim, posle napuštanja položaja na glavnom ulazu u palatu, on je odveo tenkove u sporednu ulicu i čekao. Ubrzo su stigale ostale jedinice Četvrte tenkovske brigade. Predsednička palata bila je okružena tenkovima. Oficiri M. A. Vatandžar S. D. Tarun, Nazar Muhamed, Š. Mazdurjar i Ahmed Džan rukovodili su ovim događajima.
Tenkovske jedinice pod komandom Aslama Vatandžara pucale su na kraljevsku palatu, gde se nalazio Daud sa svojom porodicom i glavnim ministrima. Prema avganistanskom publicisti Razaku Mamunu, u podne je zgrada Ministarstva odbrane bila pogođena tenkovskom granatom. Time je bila prekinuta veza između između Ministarstva i predsedničkom palatom Arg.[3]
Avioni su zapucali na glavnu zgradi palate. Sedma divizija, odana Daudu, pokušala je da se borbom probije do glavnog grada, ali je bila uništena vazdušnim napadima. Opsada palate trajala je celu noć. Bila je bombardovana i granatirana, sve dok nije osvojena sledećeg jutra. U zgradu je zatim upala je grupa vojnika predvođena Imamudinom, prilikom čega su predsednik i njegova cela porodica ubijeni. U isto vreme bio je slomljen otpor trupa odanih Daudu. Kadir i Vatandžar su 27. aprila uveče na radiju objavili „Saur revoluciju“. Taraki, Karmal i ostali bili su pušteni iz zatvora. Umesto Republike Avganistan, bila je proglašena Demokratska Republika Avganistan. Nur Mohamed Taraki postao je novi premijer, Babrak Karmal njegov zamenik, a Hafizulah Amin zamenik premijera i ministar inostranih poslova.
Posledice i priroda revolucije
Saur revolucija je u svojoj suštini bila antiklerikalna i antifeudalna. U Avganistanu je bio formalno uveden socijalizam kao političko-ekonomski sistem, ali je rukovodstvo, ignorišući specifičnost avganskog društva, na što brži način nastojalo da sprovede reforme kopirajući iskustvo Sovjetskog Saveza. To je dovelo do pojave opozicije, protiv koje su kasnije angažovane sovjetske trupe.
Istoričari još uvek postavljaju pitanje da li je ovaj događaj uistinu bio revolucija i da li je iza njega stajao Sovjetski Savez. Godine 1979, u januarskom izdanju „Problemi mira i socijalizma“, jedan od članova PDPA, Zerej, opisao je predrevolucionarno stanje:[4]
“
Mase su bile spremne na pobunu. Životni standard je bio drastično nizak. Više od 1 milion Avganaca emigriralo je u Iran. Legitimitet vlade bio je ozbiljno uzdrman u očima onih koji su provodili zakone; naredbe se nisu poštovale. Veoma važna je bila činjenica da smo radili sa ljudima već 13 do 14 godina i bili smo narodni pokret. Pre revolucije, naša partija je bila velika sila sa 50 hiljada članova i simpatizera, što je plašilo režim.
”
U svojoj knjizi „Tragedija i hrabrost u Avganistanu“, Ljahovski je rekao:[5]
“
Za sovjetskog predstavnika u Kabulu, kao za naše specijalne službe vojni udar 27. aprila 1978. bio je kao „grom iz vedra neba“, oni su ga jednostavno „prespavali“. Lideri Narodne demokratske partije Avganistana prikrili su od sovjetske strane svoje planove o svrgavanju Dauda, a još manje su se konsultovali o ovim pitanjima, jer su bili ubeđeni da Moskva gleda negativno na njihove namere.
”
Bivši glavni vojni savetnik avganistanskih oružanih snaga od 1975. do 1979, general Lav Gorelov rekao je: „Generalno, ovo nije bila revolucija, već državni udar od strane oficira i vojske“.[6]
Ministar za kulturu i informisanje Avganistana, Said Mahdum Rahin, rekao je 2010. da je državni udar iz 1978. za nekoliko decenija unazadio razvoj demokratije u državi.[7]
.jpg)
.svg){kind=small}
