"Još je carstvo nebesko kao mreža koja se baci u more i zagrabi od svake ruke ribe; Koja kad se napuni, izvukoše je na kraj, i sedavši, izbraše dobre u sudove, a loše baciše napolje. Tako će biti na posletku veka: izići će anđeli i odlučiće zle od pravednih. I baciće ih u peć ognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba."
Reče im Isus: "Razumeste li ovo?" Rekoše mu: "Da, Gospode."
A on im reče: "Zato je svaki književnik koji se naučio carstvu nebeskom kao domaćin koji iznosi iz kleti svoje novo i staro."
"Čovjek je nalik mudru ribaru koji baci mrežu u more i odatle je izvuče punu sitnih riba. Među njima mudri ribar pronađe veliku, dobru ribu. On baci sve sitne ribe nazad u more, i izabere veliku ribu bez dvoumljenja. Ko ima uši da čuje, neka čuje!
Slično kao i priča o kukolju, data ranije kod Mateja, i ova priča se odnosi na sudnji dan.[1]
Realna podloga za ovu alegorijsku priču je razdvajanje jestivih od nejestivih riba uhvaćenih u mreži.[3] Kod Mateja se kaže da će "anđeli doći i odvojiti zle od pravednih" na sličan način.
A gde se ovo razlikuje od priče o kukolju? Jer tamo su takođe jedni spaseni, a drugi propali; ali tamo, zbog izbora zlih učenja, i oni pre toga opet, zbog ne obraćanja pažnje na njegove reči, ali ovi zbog nevaljalstva života.[4]
Izvori
↑ 1,01,1R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans, 1985, ISBN0-8028-0063-7, p. 230.