Priča o biseru je jedna od Isusovih kratkih alegorijskih priča, koja veliku vrednost nebeskog carstva poredi sa biserom.

Zabeležena je u kanonskom jevanđelju po Mateju i nekanonskom jevanđelju po Tomi. Ove dve verzije se donekle razlikuju. Kod Mateja priča o biseru neposredno sledi priču o skrivenom blagu, koja je slične tematike.

Jevanđelje po Mateju navodi sledeće Isusove reči:

Carstvo nebesko je slično trgovcu koji traži lepe bisere. A kada nađe jedan skupoceni biser, ode i proda sve što ima i kupi ga.

– Evanđelje po Mateju, 13:45-46 (prevod Emilijana Čarnića)

Jevanđelje po Tomi navodi sledeće Isusove reči:

Carstvo Oca je poput trgovca koji je imao zalihu robe i naišao na biser. Trgovac beše mudar. Prodade svu robu, i kupi samo biser. Tražite i vi blago koje ne propada i koje je trajno, tamo gde moljac ne dolazi da jede ni crv da uništava.

– Evanđelje po Tomi, izreka 76

Ova parabola se uobičajeno tumači kao ilustracija velike vrednosti nebeskog carstva (biseri su u to vreme imali znatno veću vrednost nego danas^[1]), i tako ima zajedničku tematiku sa pričom o zakopanom blagu.

Dragoceni biser je "posao života" za trgovca u priči.^[1] Međutim, njegova trgovina je podrazumevala odricanje od sve ostale robe. Stoga oni koji ne veruju u carstvo nebesko dovoljno da celu svoju budućnost polože na to su nedostojni carstva.^[2] U apokrifnim Delima Petra i dvanaestorice apostola, pronađenim zajedno sa Tominim jevanđeljem u biblioteci Nag Hamadi, postoji priča o putujućem trgovcu biserima za kojeg se na kraju otkriva da je Isus.^[3]

Priča o biseru na Wikimedijinoj ostavi