Prema nekim izvorima, emisiju sluša između 350.000 i 400.000 slušalaca.[2][3] Moto Peščanika je: „Ako vam je dobro onda ništa.“ Peščanik je izrazito građanski orjentisan i zalaže se za potpuni raskid sa nacionalističkim nasleđem Srbije 1990-ih.
Saradnja između Radija B92 i "Peščanika" je prekinuta 10. juna 2011. Dvanaesta sezona emisije je krenula 30. septembra 2011, emitovanjem emisije preko web-sajta i nekih lokalnih radio stanica[4]. U isto vreme je promenjen izgled sajta.
Forma emisije
Emisija se emituje na radiju B92 petkom u terminu od 9:30, a reemituju je Radio 021 iz Novog Sada, Radio Sto Plus iz Novog Pazara, OK radio iz Vranja i Radio Boom93 iz Požarevca. Uvodna špica emisije traje oko 5 minuta njoj se čuju misli političara i mislilaca sa prostora Srbije i bivše Jugoslavije. Ukupno trajanje emisije je 90 minuta.
Na svaka tri meseca transkripti emisije se objavljuju kao knjiga. Knjige se štampaju u 26.000 primeraka, koji se prodaju po ceni prozvodnje ili dele besplatno na promocijama, koje se organizuju na tribinama širom Srbije. Neke emisije su prenete i na DVD koji se distribuira na sličan način.[2]
U najavi 407. emisije, od 25. juna 2010. (retrospektiva 10. sezone), rečeno je da je to "poslednji Peščanik koji ćete čuti ovakav kakav je do sada postojao ovih deset godina". Beogradska promocija "Peščanika" je održana u JDP 28. juna; snimak događaja je emitovan u redovnom terminu emisije 2. jula. U njenoj najavi je rečeno: "mi smo započele radove na rekonstrukciji Peščanika, koji će, valjda, rezultirati nečim boljim i korisnijim nego što je ovo što ste slušali prethodnih deset godina"[8].
Sledeća emisija je emitovana 1. oktobra 2010, u skraćenom formatu, sa samo jednim gostom (Vesna Pešić). Kasnije tokom sezone je bilo više gostiju po emisiji. Saradnja između "Peščanika" i RTV B92 je prekinuta 10. juna 2011, povodom gostovanja Koste Čavoškog i Ljiljane Bulatović u emisiji "B92 Debata". Urednice su ocenile da je ovo dvoje negiralo genocid u Srebrenici i veličalo ratne zločince, zbog čega su tražile izvinjenje od rukovodstva RTV B92. Kako do toga nije došlo, urednice su objavile prekid saradnje i kraj radio-emisije "Peščanik"[9].
Sajt
Od 2008. Peščanik ima i svoj sajt na kojem objavljuje priloge svojih saradnika na političke, društvene i kulturne teme. Sajt prema nekim izvorima dnevno posećuje više od 5.000 ljudi i prema izjavi provajdera mnogi od njih provode sate na ovom sajtu. Važniji tekstovi se prevode na engleski jezik, a jedan širi izbor se objavljuje kao posebna publikacija pod naslovom „Almanah“, čiji je prvi broj štampan 30. januara 2009.[2] Na sajtu Peščanika mogu se videti karikature Predraga Koraksića Coraxa.
Film o atentatu
Na promociji Peščanika u Beogradu 14. septembra 2007. godine započeta je kampanja prikazivanjem trejlera za dokumentarni film o atentatu na Zorana Đinđića. Film treba da istraži političku pozadinu atentata. Kampanja je nosila naziv „Evro po glavi slušaoca“. Specifičnost ovog filma je da su finansijeri filma slušaoci „Peščanika“.
Moto kampanje je: „Ako nećeš ti - ko će? Ako nećeš sad - kad ćeš?“
Kritika
Prema Slobodanu Antoniću, emisija „Peščanik“ služi kao medijsko-ideološki servisDruge Srbije koja neprestano dokazuje tezu da je u Srbiji vladajuća ideologija zapravo fašistička.[10] Takođe u Antonićevim kolumnama često se citiraju izjave gostiju ove emisije, koje kritikuje u sličnom kontekstu.[10][11]
Mirjana Bobić-Mojsilović ovoj emisiji daje „poziciju svete krave“, zasluženu nekim nepisanim pravilom koje je „iznad svake medijske nesavršenosti“, navodeći da direktna optužba Borisa Tadića da je lično odgovoran za ometanje ove emisije ukazuje da, prema mišljenju „glasnogovornika“, takve poteze može da izvede samo neko ko ima „dovoljnu moć“. Između ostalog, Bobić-Mojsilović zamera „paradoksalno“ razmišljanje o slobodi medija, jer kako navodi, samo dok su „oni“ slobodni, to je kriterijum da je stanje dobro.[12]
Prema pisanju Marinka Vučinića na sajtu Branka Dragaša, „Peščanik“ govori ostrašćeno i sa mržnjom i otvoren je za raspravu samo ukoliko „papagajski ponavljate njihove stavove o tmurnoj, necivilizovanoj i ideološki zatucanoj Srbiji“.[13]
Radio Slobodna Evropa navodi da program Peščanika zagovara reformske i proevropske ideje i da napadi na ovaj medij ne iznenađuju.[14] Prema pisanju Međunarodne fondacije za ljudska prava sa sedištem u Dablinu, cilj ove emisije je promovisanje ljudskih prava.[15]
Prema pisanju Željka Cvijanovića, Peščanik je emisija koju odobrava politička partija LDP.[16]Teofil Pančić, kolumnista NIN-a ukazuje da je ova emisija „najrevnosniji kritičar samog vrha LDP“[17], mada su tekstovi na sajtu pomenute stranke ne samo pohvalni, već se i izjednačava emisija sa ciljevima stranke[18], ali i oštro kritikuju neistomišljenici[19]. Balkan magazin prenosi izjavu Svetlane Lukić od 8.12.2006, koja glasi[20]:
Osamdeset odsto ljudi koji će glasati za Čedomira Jovanovića obezbedio je 'Peščanik'. I mislim da je jedan od razloga, i pitam se da li je to u redu, zbog kojih će tih 80 odsto slušalaca 'Peščanika' glasati za Čedomira Jovanovića činjenica da on nije bio iza ovog mikrofona i da ga nismo pitali neke stvari, nego smo ih prećutali.
Teofil Pančić za „Dnevni kulturni info“ ukazuje da je „Peščanik“ jednako zanimljiv i desničarima i konzervativcima jer tako saznaju mišljenja druge strane. Prema njegovim rečima, ova emisija je poznata po tome što dopušta izrazito anacionalne i liberalne stavove.[21]
Napadi na Peščanik
U januaru 2009. godine nepoznata lica demolirala su automobil Svetlane Lukić na parkingu ispred zgrade B92 u Beogradu. Nekoliko dana kasnije oborena je internet stranica Peščanika.[22]
Peščanikove tribine, promocije i gostovanja su više puta fizički ometali pripadnici raznih desničarskih udruženja. U februaru 2008. pripadnici Otačastvenog pokreta Obraz su upali na promociju knjige iz radio-emisije „Peščanik“ u Futogu, uzvikujući parole protiv Jevreja, homoseksualaca i organizatora promocije.[23] Pripadnici Udruženja građana Naši sprečili su snimanje emisije u Aranađelovcu[24], i tako dalje. Prema nekim izvorima, sajt Peščanika je takođe bio meta hakera[25], što je naišlo na osudu nekih političkih partija, poput G17 plus i Socijaldemokratske unije.[26] Napade na Peščanik su propratili i neki inostrani mediji.[27]
Krajem maja 2014. je sajt Peščanika na nekoliko sati postao nedostupan usled DDOS napada, a što je njegova urednica Svetlana Lukić dovela u vezu sa člancima o navodnom plagijatu koji je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović koristio prilikom svoje doktorske disertacije. Najveći deo napada je došao sa IP adresa povezanih sa Megatrend univerzitetom.[28]
Autorkama ove emisije je 2008. u grčkojambasadi odbijena molba za turističku vizu, iako su je uredno dobijale godinama unazad. Petar Luković ovaj incident naziva „grčkom brukom“ i vrlo oštrim komentarima ukazuje na moguće razloge, koji zvanično nisu navedeni.[32]
Moralno-politička podobnost „Peščanika”, očigledno, ne zadovoljava visoke kriterijume grčke ambasade, koja je novinarkama svečano vratila predate dokumente uz pečatiranu poruku „Odbija se”, nudeći Svetlani Lukič i Svetlani Vuković šest mogućih razloga ispisanih na formularu gde, valjda, treba prepoznati sebe i zaokružiti broj.
