Patolog, patologist je naučnik koji proučava prirodu, uzroke i posledice bolesti ili smrti u biljnom i životinjskom svetu.^[1] Patolozi se bave vrlo širokim oblastima istraživa u humanoj medicini, biologiji i zoologiji, koja se zasnivaju na izučavanju promena na nivou ćelija tkiva i organa, a nastaju kao posledice bolesti.

Patolozi se smatraju „sponom“ između nauke i medicine. Oni mogu da podučavaju ili sprovode rad i istraživanje u naučno istraživačkim ustanovama i laboratorijama, bolnicama, medicinskim laboratorijama, školama i fakultetima.^[2]

U medicinskoj patologiji, patolog ne rade direktno sa pacijentima (bolesnicima) već svoj rad sprovodi sa materijalom, prethodno uzetom od pacijenta od strane drugih lekara. Patolog medicinske testove rade na tkivu, sekretima i drugim uzorcima kako bi se otkrilo da li je i koja je vrsta bolesti prisutna, u kojem je stadijumu i kojim tokom će se razvijati.

Tradicionalni klinički i patohistološki pokazatelji u mnogim bolestima (posebno onkološkim), čija je vrednost testirana decenijama, važni su i neophodni za planiranje načina lečenja i predviđanje prognoze. U tom smislu patolozi takođe predlažu i moguće terapije za lečenje određenih bolesti.

Patolog može biti prisutan i na operacijama koje zahtevaju brzu analizu uzorka tkiva za koje se sumnja da je obolelo.

Veštine i osobine koje treba da poseduje patolog

• Pažljivost, opreznost, preciznost, strpljivost.
• Konceptualni pristup i kritički pogled.
• Emocionalnu stabilnost i sposobnost suočavanje sa stresnim situacijama.
• Sposobnost analitičko razmišljanje i pamćenja velikog broja informacija.
• Sposobnost individualnog i timskog rada.
• Sposobnost usmenog i pismenog izražavanja ideja i mišljenja.

Očekivanja kliničara od patologa

Od nalaza patologa klinički lekari, psoerbno onkolozi očekuju odgovor na sledeća pitanja:

• Da li je bolest maligne ili benigne prirode i u kom je stadijumu razvoja?
• Koliki je rizik za povraćaj bolesti?
• Koliki je rizik smrtnosti od malignog tumora?
• Kakva će biti relativna i apsolutna korist od primenjenog sistemnog lečenja?

• Testiranje tkiva, sekreta i drugih uzoraka, koja obuhvataju sve vrste složenih histomorfoloških, histohemijskih i imunohistohemijskih analiza.
• Ispitivanje uzroka smrti nakon autopsije leša
• Analiza bezbednosti primene pojedinih lekova i učešće u razvoju novih lekova

• Long, Esmond (1965). History of Pathology. New York: Dover. ISBN 0-486-61342-9.
• Grmek MD, Glesinger L, Dragić M, Pintar I, Levental Z, Dragić Đ. History of medicine. In: Šerger A, editor. Medical encyclopedia. Volume V. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod; 1970. pp. 354−94. (Serbo-Croatian)
• Robbins, Stanley (2010). Robbins and Cotran pathologic basis of disease. (8th ed. / ed.). Philadelphia: Saunders/Elsevier. ISBN 978-1-4160-3121-5.

• U Srbiji ima samo sto patologa.