Natrijum nitrit

Natrijum nitrit
Natrijum nitrit
The sodium cation
The sodium cation
The nitrite anion (space-filling model)
The nitrite anion (space-filling model)
Identifikacija
CAS registarski broj 7632-00-0 DaY
PubChem[1][2] 24269
ChemSpider[3] 22689 DaY
UNII M0KG633D4F DaY
EINECS broj 231-555-9
UN broj 1500
ChEMBL[4] CHEMBL93268 DaY
RTECS registarski broj toksičnosti RA1225000
ATC code V03AB08
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula NaNO2
Molarna masa 68.9953 g/mol
Agregatno stanje beli prah
Gustina 2.168 g/cm3
Tačka topljenja

271 °C razlaže se

Rastvorljivost u vodi 82 g/100 ml (20 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura orthorhombic
Kristalografska grupa Im2m
Konstanta rešetke a = 3.5653(8) Å, b = 5.5728(7) Å, c = 5.3846(13) Å [5]
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS
EU-klasifikacija Oksidant (O)
Toksičan (T)
Opasan po okruženje (N)
EU-indeks 007-010-00-4
NFPA 704
0
3
1
OX
R-oznake R8, R25, R50
S-oznake (S1/2), S45, S61
Tačka spontanog paljenja 489 °C
LD50 85 mg/kg
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Litijum nitrit
Natrijum nitrat
Drugi katjoni Kalijum nitrit
Amonijum nitrit

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Natrijum nitrit je so čija je hemijska formula NaNO2.[6] Koristi se kao konzervans za mesne prerađevine. U čistom stanju je beli do bledo žuti prah. Rastvorljiv je u vodi i higroskopan. Na vazduhu se polako oksidira do natrijum nitrata. Natrijum nitrit je jako redukciono sredstvo.[7]

Ova so se koristi u proizvodnji diazo boja, nitrozo jedinjenja, i drugih organskih jedinjenja; u bojenju i štampanju tekstila; u fotografiji; kao i laboratorijski reagens i inhibitor korozije; u metalnim premazima za fosfatiziranje; i u proizvodnji gumenih hemikalija. Ova so se može koristiti kao elektrolit u proizvodnim procesima elektrohemiskog brušenja, tipično u obliku 10% rastvora u vodi. Natrijum nitrit se takođe koristi u ljudskoj i veterinarskoj medicini kao vasodilator, bronhodilator, i protivotrov kod trovanja cijanidom.

Upotreba

U normalnoj ljudskoj prehrani

Nitriti su normalni deo ljudske ishrane. Oni su prisutni u većini vrsta povrća.[8][9][10] Spanać i salata mogu da imaju do 2500 mg/Kg nitrata, kelj (302.0 mg/kg) i karfiol (61.0 mg/kg), do niskih koncentracija od 13 mg/Kg u asparagusu. Nivoi nitrita u 34 uzorka povrća, uključujući različite vrste kupusa, salate, spanaća, peršuna i repe je u rasponu između 1.1 i 57 mg/Kg, npr. beli karfiol (3.49 mg/kg) i zeleni karfiol (1.47 mg/kg).[11][12] Kuvanje povrća snižava koncentraciju nitrata ali ne nitrita.[12] Sveže meso sadrži 0.4-0.5 mg/Kg nitrita i 4–7 mg/Kg nitrata (10–30 mg/Kg nitrata u suvomesnatim proizvodima).[10] Prisustvo nitrita u životinjskim tkivima je posledica metabolizma azot oksida, važnog neurotransmitera.[13] Azot oksid može biti stvoren de novo posredstvom azot oksid sintaze iz arginina, ili iz nitrata ili nitrita unesenog hranom.[14] Najveći deo istraživanja negativnih efekata nitrita na ljude predatira otkriće važnosti azot oksida u ljudskom metabolizmu i ljudskog endogenog metabolizma nitrita.

Prehrambeni aditiv

Kao prehrambeni aditiv, ova so ima dvojnu ulogu u prehrambenoj industriji zato što ona menja boju konzervisane ribe i mesa, a isto tako sprečava rast Clostridium botulinum, bakterije koja uzrokuje botulizam. U Evropskoj Uniji ovaj aditiv se može koristiti samo kao mešavina u solima koje sadrže najviše 0.6% natrijum nitrita. In ima EC broj E250. Kalijum nitrit (E249) se koristi na isti način.

Literatura

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. ↑ T. Gohda, M. Ichikawa (1996). „The Refinement of the Structure of Ferroelectric Sodium Nitrite”. Journal of the Korean Physical Society 29: 551–554. 
  6. ↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  7. ↑ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  8. ↑ Leszczyńska, Teresa; Filipiak-Florkiewicz, Agnieszka; Cieślik, Ewa; Sikora, ElżBieta; Pisulewski, Paweł M. (2009). „Effects of some processing methods on nitrate and nitrite changes in cruciferous vegetables”. Journal of Food Composition and Analysis 22: 315. DOI:10.1016/j.jfca.2008.10.025. 
  9. ↑ Nitrates, Carrots, and Homemade Baby Food - Nitrates and Making Homemade Baby Food Carrots, Spinach and More
  10. ↑ 10,0 10,1 Dennis, M J; Wilson, L A (2003). Nitrates and Nitrites. pp. 4136. DOI:10.1016/B0-12-227055-X/00830-0. 
  11. ↑ Correia, Manuela; Barroso, ÂNgela; Barroso, M. FáTima; Soares, DéBora; Oliveira, M.B.P.P.; Delerue-Matos, Cristina (2010). „Contribution of different vegetable types to exogenous nitrate and nitrite exposure”. Food Chemistry 120: 960. DOI:10.1016/j.foodchem.2009.11.030. 
  12. ↑ 12,0 12,1 Leszczyńska, Teresa; Filipiak-Florkiewicz, Agnieszka; Cieślik, Ewa; Sikora, ElżBieta; Pisulewski, Paweł M. (2009). „Effects of some processing methods on nitrate and nitrite changes in cruciferous vegetables”. Journal of Food Composition and Analysis 22: 315. DOI:10.1016/j.jfca.2008.10.025. 
  13. ↑ Meulemans, A.; Delsenne, F. (1994). „Measurement of nitrite and nitrate levels in biological samples by capillary electrophoresis”. Journal of Chromatography B: Biomedical Sciences and Applications 660: 401. DOI:10.1016/0378-4347(94)00310-6. 
  14. ↑ Southan, G (1998). „Nitrogen Oxides and Hydroxyguanidines: Formation of Donors of Nitric and Nitrous Oxides and Possible Relevance to Nitrous Oxide Formation by Nitric Oxide Synthase”. Nitric Oxide 2: 270. DOI:10.1006/niox.1998.0187. 

Vanjske veze