Mundus (stari Rim)

Mundus (latinski: mundus = "svet", "ukras", cf. grčki: κόσμος) bio je u starom Rimu naziv za jedan okrugli otvor u zemlji, tzv. mundus Cereris,[1][2] čiji je gornji deo bio zatvoren i kroz koji je ― kako se smatralo ― vodio put u podzemni svet. Ovaj je mundus obično bio zatvoren i ritualno se otvarao (mundus patet) u samo tri navrata tokom jedne godine: 24. avgusta, 5. oktobra i 8. novembra.[3]

U najstarijim Fastima ti su dani bili označeni kao C(omitiales), tj. dani u koje su se sastajale komicije,[4] što bi značilo da je ceo taj ritual otvaranja možda tek kasnije primljen od Grka (u kojem se slučaju može uporediti s "danom otvaranja pitosa" na atinskim Antesterijama).[5] Međutim, Makrobije navodi da su Katon i Varon te dane smatrali "religijskim" (religiosi).[6] Kad bi bio otvoren, u taj otvor prinošene su žrtve bogovima donjeg sveta, posebno Cereri, boginji plodne zemlje. Taj je otvor predstavljao prolaz između gornjeg i donjeg sveta, i po obliku je navodno predstavljao izokrenuti nebeski svod.

Nije sigurno da je taj otvor identičan s otvorom u zemlji koji je prilikom polaganja temelja za grad Rim iskopao Romul na Komiciju (ili na Palatinu) i u koji je položio grudu zemlje i prve plodove.[7][8]

Reference

  1. ↑ Fest, De significatu verborum, IX, 4, 30.
  2. ↑ CIL, X, 3926 iz Kapue spominje "sveštenika mundalske Cerere" (sacerdos Cerialis mundalis)
  3. ↑ The Oxford Classical Dictionary (3rd ed.), 2003, s.v. mundus.
  4. ↑ L. Banti, G. Dumézil, La religion romaine archaïque, Paris, 1974, str. 482‒483.
  5. ↑ M. Humm, "Le mundus et le Comitium: représentations symboliques de l’espace de la cité, "Histoire urbaine, 2, 10, 2004.
  6. ↑ "Religijski dani" (dies religiosi) bili su definisani kao nepovoljni, što znači da se u teoriji nikakvi službeni poslovi tada nisu smeli obavljati, no to nije bilo pravno obavezujuće versko pravilo. G. Dumézil (kao gore).
  7. ↑ Plutarh, Romul, 11.
  8. ↑ Ovid, Fasti, IV, 821 sqq.