Miomir Miki Stamenković (Kruševac, 31. oktobar 1928 — Beograd, 20. decembar 2011) je bio srpski filmski i pozorišni reditelj.

Na jugoslovenskom filmu, kao pomoćnik i asistent poznatim rediteljima, pojavio se 1955. godine s filmom „Ešalon doktora M.“, Živorada Žike Mitrovića, s kojim je potom dugo sarađivao.

Od 1964. do 2010. godine snimio je niz igranih i dokumentarnih filmova, te televizijskih filmova, i režirao pedesetak pozorišnih predstava. Snimio je i znatan broj istorijskih dokumentarnih filmova, kao i filmove o glumcima: Bori Todoroviću, Ružici Sokić, Nikoli Simiću i Bogdanu Dikliću.

Dobitnik je sledećih nagrada i priznanja:^[1]

• Orden rada sa zlatnim vencem
• Statueta slobode za celokupno filmsko stvaralaštvo na filmskom festivalu u Sopotu 1988. godine.
• Plaketa Jugoslovenske kinoteke za ukupan doprinos unapređenju filmske umetnosti.
• Nagrada za životno delo za celokupno stvaralaštvo 2002. godine.
• Nagrada za životno delo na 52 Beogradskom međunarodnom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma 2005. godine.
• Povelja za celokupni doprinos filmskom festivalu u Sopotu 2005.
• Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi grada od Kulturno prosvetne zajednice Beograda 2006.
• Gran pri za dokumentarni film Borac i Banja Luka – jedna priča na Međunarodnom festivalu ekološkog, turističkog, sportskog i kulinarskog filma u Brusu 2007.
• Zlatna plaketa Gradske opštine Sopot za doprinos u razvoju i afirmaciji filmskog festivala u Sopotu 2008. godine.

• Pod isto nebo, 1964,
• Vuk sa Prokletija, 1968,
• Klopka za generala, 1971,
• Kako umreti, 1972,
• SB zatvara krug, 1974,
• Devojački most, 1976,
• Razmena (TV miniserija), 1978,
• Neka druga žena, 1981,
• Opasni trag, 1984,
• Dvostruki udar, TV drama 1985
• Marš pobede, 1986,
• Lager Niš, 1987,
• Volio bih da sam golub, 1990
• Milutin (filmska monodrama), 1993
• Deca Pakla(tv monodrama)

• Miomir Miki Stamenković na sajtu IMDb