Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu je najstarija i najveća visokoškolska i naučna ustanova u oblasti mašinstva u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Mašinski fakultet obavlja osnovne, specijalističke, magistarske i doktorske studije, kao i posebne oblike studija - kurseve za inovaciju znanja, stalno (kontinualno) stručno obrazovanje i usavršavanje, obrazovanje na daljinu, seminare i slično iz oblasti mašinskog inženjerstva.

Po postojećem nastavnom programu osnovne studije na Mašinskom fakultetu traju 5 školskih godina (deset semestara) i na osnovu njih se dobija Diploma o stečenom visokom obrazovanju Mašinskog inženjera.

Na petogodišnjim osnovnim studijama, prve dve godine (četiri semestra) su zajedničke studije. U toku treće, četvrte i pete godine studija (šest semestara) nastava se izvodi u okviru 15 odseka - usmerenja.

Školska godina počinje 1. oktobra, a završava se 30. septembra naredne godine. U školskoj godini nastava se odvija u toku dva semestra (zimskog i letnjeg) koji imaju po 14 radnih nedelja.

U zavisnosti od godine studija i usmerenja, student nedeljno ima najmanje 24, a najviše 30 časova predavanja i vežbi iz predmeta utvrđenih nastavnim planovima.

Školske 2005/2006 na mašiskom fakultetu započinje studiranje po novim studijskim programima, na kojima osnovne studije traju 3 godine, a magistarske studije 2 godine. Ovi studijski programi su usklađeni sa Bolonjskom deklaracijom.

• 19.06.1846. – formira se Inženjerska škola (na nivou srednjeg obrazovanja u trajanju od 3 godine) pri Popečiteljstvu unutrašnjih dela (a ne pri Liceju);
• 15.09.1853. – na Liceju (koji takođe traje 3 godine) formiraju se 3 odeljenja od kojih je jedno Odjelenije jestestvoslovno i tehničesko, i tada po prvi put počinje obrazovanje inženjera na fakultetskom nivou u Srbiji;
• 24.09.1863. – Licej se preimenuje u Veliku školu, studije se produžavaju na 4 godine, a iz odeljenja formiraju se fakulteti i tako nastaje poseban Tehnički fakultet.

Kratak istorijski pregled razvoja mašinskog fakultetskog inženjerskog obrazovanja do osnivanja zasebnog fakulteta:

Početak nastave i obrazovanja na visokoškolskom nivou u oblasti mašinstva vezuje se za 20.12.1873.god. kada je na predlog Akademskog saveta Velike škole Izmenama i dopunama zakona na Tehničkom fakultetu uveden predmet Mehanika i nauka o mašinama, pri čemu je osnovni razlog bio predviđena izgradnja železničke pruge.

• 19.01.1880. – Odlukom Narodne skupštine predmet se razdvaja na dva zasebna: Teorijska mehanika i Nauka o mašinama. Mehaniku nastavlja da predaje Klerić, dok se za Nauku o mašinama traži stalni nastavnik.
• 24.11.1887. to postaje inž. Svetozar Zorić, koji je sve do penzionisanja 1925. bio na čelu nastavničkog kolegijuma u Odseku za mašinske inženjere.
• 06.01.1897. – Tehnički fakultet uvodi tri odseka od kojih je jedan Mašinsko-tehnički. 30.09.1900. – Odsek zvanično menja naziv u: Odsek za mašinske inženjere.
• 27.02.1905. – Velika škola se proglašava Univerzitetom, i pored postojećih fakulteta (Pravnog, Filozofskog i Tehničkog), dodaju se Bogoslovski i Medicinski fakultet.
• 1912-13 – Balkanski ratovi ometaju rad Univerziteta, a
• 1914-18., tokom Prvog svetskog rata, on se sasvim prekida.
• 1919. – ponovno otvaranje Univerziteta;
• 1922. – Tehnički fakultet formira sledeće Odseke: Mašinsko-elektrorehnički (Elektro-mašinski), Građevinski, Arhitektonski i Tehnološki.
• 1930. – Tehnički fakultet se seli u zgradu na Trkalištu (Bulevar Kralja Aleksandra 73). Krajem *1940. završava se zgrada za Mašinske laboratorije u Grobljanskoj (Ruzveltovoj) ulici.
• 1941-45 – prekid zbog Drugog svetskog rata, a u prvoj školskoj 1945/46 bilo preko 975 studenata (530 novih) na Elektro-mašinskom odseku Tehničkog fakulteta, pa zbog toga 25.03.1946. dolazi do osnivanja posebnih odseka, Mašinskog i Elektrotehničkog.

• 21.06.1948. – Uredbom se Tehnički fakultet izdvaja iz sastava Univerziteta u Tehničku veliku školu, a odseci se pretvaraju u fakultete. Tako nastaje današnji Mašinski fakultet, koji pored odseka koje je do tada imao (Opšte-mašinski, Železničko-brodski, Vazduhoplovno-motorizacijski), krajem 1946.god. osniva i grupu za Vojno mašinstvo.
• 25.10.1948. – prvi dekan Mašinskog fakulteta je prof. Vladimir Farmakovski.
• 26.07.1954. – fakultet se vraća u okrilje Univerziteta u Beogradu.

• 24.03. i 11.06. 1954. donosi se novi nastavni plan u kome postoji 5 odseka (Opšte-mašinski, vazduhoplovni, železnički, brodski i vojni);

Od 1955.god. omogućeno je sticanje titule doktora tehničkih nauka na fakultetu (prethodno bilo u nadležnosti SANU) i odbranjene su prve dve doktorske disertacije;

• 05.07.1956. – donet prvi statut fakulteta sa značajnim izmenama u nastavnom planu;
• 09.03. i 16.05. 1959. – novi statut sa nastavnim planom kojim se studije skraćuju na četiri godine i uvodi podela na deset smerova po raznim oblastima;
• 1955. – idejni projekt nove zgrade fakulteta u Ulici 27.og marta;
• 08.05.1957. – početa gradnja;
• 1960. – počelo useljenje i korišćenje nove zgrade;
• jun 1960. – novi Savezni zakon uvodi stepenastu nastavu na fakultet; prate ga republički zakon iz decembra 1962.god. i novi statut fakulteta iz aprila 1963.god.; prvi stepen u trajanju od četiri semestra na tri odseka obrazuje tzv. pogonskog inženjera (viša sprema), dok na drugom stepenu u trajanju od još četiri semestra postoje 4 odseka i 13 grupa; nastavom u trajanju od četiri godine i izradom diplomskog rada sticalo se svanje diplomiranog inženjera mašinstva (visoka sprema);
• 1962. – uvodi se i treći stepen obrazovanja - magistarske studije u trajanju od dve godine, odn. specijalističke u trajanju od jedne godine; zvanja magistra tehničkih nauka, odn. specijaliste stiču se odbranom završnog rada;
• 27.06.1966. – donet novi statut kojim se ponovo vraća kontinualni sistem obrazovanja na osnovnim studijama u trajanju od pet godina sa deset usmeravajućih grupa;
• 1966. – odbranjeno je prvih pet magistarskih teza kandidata koji su završili magistarske studije;
• 29.12.1967., 19.07.1969. i 29.06.1971.god. – modifikacije statuta, a 16.12.1972. – novi Zakon o visokom školstvu, koji dovodi do promene u nastavnim planovima koji su doneseni školske 1973/74.god. i kojim se studije skraćuju na četiri godine, razvija se veći broj usmerenja, povećava se učešće laboratorijskog rada u nastavi, i dr.;
• 1978. – ponovo se vraćaju petogodišnje studije, a od 1981/82. postoji 14 profila na kojima se obrazuju mašinski inženjeri.
• 1990. – novi statut kojim se vrši usaglašavanje sa donetim zakonom i kojim je predviđeno 15 usmeravajućih odseka u nastavi na osnovnim studijama;
• 1998. – novi zakon o univerzitetima i statut fakulteta po kome se i danas radi (detaljnije u nastavku).

U prethodnom periodu Mašinski fakultet je obavljao nastavu i u Odeljenjima van Beograda – Kragujevac 1960-1971, Kraljevo 1975-1987, Užice 1978-1985, Valjevo 1979-1985. Takođe, vrlo aktivno je uključen u obavljanje nastave u Vazduhoplovno-tehničkoj akademiji Vojske Jugoslavije u Žarkovu.

Prema odlukama Naučno-nastavnog veća Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, studijski programi koji će se od 1.10.2005.god. sprovoditi na Fakultetu su:

1. inž.maš. 3 g. (B.Sc.) (1. stepen)- 180 ESPB
2. dipl.inž.maš. (M.Sc.= Dipl.Ing.) (2. stepen)- 300 ESPB
3. doktor nauka – mašinsko inženjerstvo (Ph.D.=Dr.Ing.) (3. stepen)- 480 ESPB

Na diplomi Osnovnih akademskih studija (180 ESPB) pisaće se stručni naziv INŽENJER MAŠINSTVA trogodišnjih studija (skraćeno inž.maš. 3 g.). U Dodatku diplome daje se spisak odslušanih i položenih predmeta, i uz titulu se može dodati povlaka i naziv usmerenosti koju je student ostvario izborom odgovarajuće grupe predmeta. Student može ostvariti ovu usmerenost, ali i ne mora. U međunarodnim odnosima ova titula odgovara tituli Bachelor of Science (B.Sc.).

Na diplomi Diplomskih studija (120 ESPB) pisaće se akademski naziv DIPLOMIRANI INŽENJER MAŠINSTVA – MASTER (skraćeno dipl.inž.maš.). U Dodatku diplome daje se spisak odslušanih i položenih predmeta, i uz titulu se obavezno dodaje povlaka i naziv usmerenosti koju je student ostvario izborom određenog modula (odseka). U međunarodnim odnosima ova titula odgovara tituli Master of Science (M.Sc.).

Na diplomi Doktorskih studija (180 ESPB) pisaće se naučni naziv DOKTOR NAUKA – MAŠINSKO INŽENJERSTVO (skraćeno dr). U Dodatku diplome daje se datum upisa, istraživačka oblast, zatim spisak odslušanih i položenih predmeta, zatim podaci o održanoj nastavi, o publikovanim radovima i o učešću na projektima, i na kraju datum odbrane, naziv odbranjene doktorske teze, ime mentora, kao i imena članova komisije pri odbrani. U međunarodnim odnosima ova titula odgovara tituli Doctor of Philosophy (Ph.D.).

Do 30.9.2005.god. Fakultet je imao integrisani sistem studija od 5 godina. Od 1.10.2005.god. Fakultet je uveo novi sistem studija.

Za razliku od svih ostalih oblasti inženjerstva, mašinstvo obuhvata veliki broj raznorodnih disciplina. Vazduhoplovstvo, termotehnika, hidroenergetika, motori, železničko mašinstvo, brodarstvo ili proizvodnja su neki od primera koji se po svom sadržaju značajno razlikuju a ipak pripadaju jednoj istoj inženjerskoj oblasti - mašinstvo.

Mašinski fakultet Univerzitetata u Beogradu je jedinstvena akademska obrazovna institucija u Srbiji na kojoj studenti, na jednom mestu, mogu da izaberu neku disciplina mašinskog inženjerstva za koju su talentovani i koju žele posebno da izučavaju.

U toku treće, četvrte i pete godine studija (šest semestara), studenti se usmeravaju za izabranu disciplinu mašinskog inženjerstva, tako što se na trećoj godini opredeljuju za određeni odsek na kome se izučavaju odabrane grupe specijalizovanih predmeta.

Na Mašinskom fakultetu postoji 15 odseka i 24 katedri. Katedre su osnovni obrazovni i naučno-istraživački resursi fakulteta.

Vazduhoplovstvo je multidisciplinarna tehnička oblast koja se bavi problemima realizacije i održavanja transportnih sredstava koja se kreću kroz zemljinu atmosferu. Vazduhoplovno mašinstvo je posebna disciplina mašinskog inženjerstva u kojoj se izučavaju metode i sredstva za projektovanje, proizvodnju i održavanje letelica.

Aerodinamika i aerodinamičke konstrukcije se bave problemima definisanja spoljnje forme letelice. Metode koje se koriste su bazirane na mehanici fluida, odnosno opstrujavanja čvrstog tela gasom. Struktura letelice, koja treba da izdrži sva predviđena opterećenja se projektuje primenom teorije elastičnosti, dok se problemi interakcije elastične strukture letelice sa spoljnim vazduhom rešavaju primenom teorije aeroelastičnosti. Konstrukcija letelice je disciplina koja koja se bavi njenim inženjerskim projektovanjem i rezultuje proizvodnom tehničkom dokumentacijom. Pogon letelica je segment vazduhoplovstva koji je multidisciplinaran, a bavi se vazduhoplovnim i raketnim motorima, bez kojih letelice ne bi mogle da se kreću. Let helikoptera omogućava njegov rotor, poseban vid rotacionog krila čija se problematika izučava u oblasti rotora i elisa. Kretanje letelice i njene eksploatacione karakteristike se izučava u oblasti koja zove mehanika leta. Oprema letelica je multidisciplinarna oblast u kojoj se izučavaju složeni elektro-mehanički sistemi koji su u funkciji leta i namene letelice. Da bi letelica uvek bila raspoloživa i pouzdana neophodno je vršiti njeno održavanje. Ova problematika je pokrivena oblašću održavanje letelica.

Ova katedra je jedna od najstarijih na Fakultetu. Do sada je obrazovala veliki broj vazduhoplovnih stručnjaka koji su posao našli kako u Zemlji tako i u inostranstvu. Pored školovanja domaćih studenata, u okviru ove katedre se gotovo permanento školuju i strani studenti.

Paralelno sa nastavnim aktivnostima članovi katedre su uvek učestvovali i u realizaciji različitih projekata (avioni, jedrilice, rakrtni motori, vazdušno-reaktivni motori, helikopteri,...)

• proizvodno mašinstvo
• poljoprivredno mašinstvo
• industrijsko inženjerstvo
• mašinske konstrukcije i mehanizacija
• termotehnika
• termoenergetika
• procesna tehnika
• hidroenergetika
• automatsko upravljanje
• vojno mašinstvo
• brodogradnja
• motori sa unutrašnjim sagorevanjem
• motorna vozila
• železničko mašinstvo

• proizvodno mašinstvo
• mehanizacija
• poljoprivredno mašinstvo
• industrijsko inženjerstvo
• mehanika
• teorija mehanizama i mašina
• termotehnika
• termoenergetika
• procesna tehnika
• termomehanika
• hidraulične mašine i energetski sistemi
• matematika
• automatsko upravljanje
• fizika i elektrotehnika
• mehanika fluida
• vazduhoplovstvo
• vojno mašinstvo
• brodogradnja
• motori SUS
• motorna vozila
• železničko mašinstvo
• opšte mašinske konstrukcije
• tehnologija materijala
• otpornost konstrukcija

• Prezentacija