Od ova tri načina, prva dva su još uvek u upotrebi; Japan-Guide.com daje pogodan konvertor između njih. Carski kalendar je korišćen od 1873. do kraja Drugog svetskog rata.
Meseci
Moderna japanska imena meseci u doslovnom prevodu znače "prvi mesec", "drugi mesec" itd. Odgovarajući broj je kombinovan sa sufiksom -gatsu ("mesec"):
Januar/Siječanj - 一月 (ichigatsu)
Februar/Veljača - 二月 (nigatsu)
Mart/Ožujak - 三月 (sangatsu)
April/Travanj - 四月 (shigatsu)
Maj/Svibanj - 五月 (gogatsu)
Jun/Lipanj - 六月 (rokugatsu)
Jul/Srpanj - 七月 (shichigatsu)
Avgust/Kolovoz - 八月 (hachigatsu)
Septembar/Rujan - 九月 (kugatsu)
Oktobar/Listopad - 十月 (jūgatsu)
Novembar/Studeni - 十一月 (jūichigatsu)
Decembar/Prosinac - 十二月 (jūnigatsu)
(Obratite pažnju da je upotreba arapskih brojeva, npr. 3月, veoma često u svakodnevnoj komunikaciji, gotovo norma).
Pored ovoga, svaki mesec ima tradicionalno ime, koji neki još uvek koriste u oblastima kao što je poezija; danas se od 12 imena još uvek često koristi shiwasu. Uvodni paragraf pisma ili pozdrav u govoru mogu pozajmiti jedno od ovih imena kako bi preneli osećaj godišnjeg doba. Neka imena, npr. yayoi i satsuki, se takođe koriste i kao (ženska) imena. Ova imena meseci se takođe povremeno javljaju na jidaigeki-ju, savremenim TV emisijama i filmovima koji se odigravaju u periodu Edo ili ranije.
Mart/Ožujak - 弥生 (yayoi, novi život; početak proleća)
April/Travanj - 卯月 (uzuki, mesec u-no-hana-e; u-no-hana je cvet, genus Deutzia)
Maj/Svibanj - 皐月 ili 早月 ili 五月 (satsuki, mesec posta)
Jun/Lipanj - 水無月 (minatsuki ili minazuki, mesec vode — znak 無 , koji obično označava negaciju, ovde predstavlja ateji, tj. koristi se samo za glas "na". U ovom imenu na je zapravo prisvojna rečca, tako da Minazuki znači "mesec vode", a ne "mesec bez vode").
Jul/Srpanj - 文月 (fumizuki, mesec knjige)
August/Kolovoz - 葉月 (hazuki, mesec lista)
Septembar/Rujan - 長月 (nagatsuki, dugi mesec)
Oktobar/Listopad - 神無月 (kaminazuki ili kannazuki, "mesec bez bogova"). U provinciji Izumo, današnjoj prefekturi Shimane, ovo je ispravljeno na 神有月 ili 神在月 (kamiarizuki, pribl. "mesec sa bogovima"), jer se veruje da se svi bogovi okupljaju tamo radi godišnjeg okupljanja u svetilištu Izumo.
Novembar/Studeni - 霜月 (shimotsuki, mesec mraza)
Decembar/Prosinac - 師走 (shiwasu, sveštenici trče; tako je nazvan jer su sveštenici zaposleni držanjem molitvi za kraj godine i blagosiljanjem).
Podele meseca
U Japanu se koristi sedmodnevna nedelja/tjedan, u skladu sa zapadnim kalendarom. Sedmica, sa imenima dana koji direktno odgovaraju onima koja se koriste u Evropi, donesena je u Japan oko 800. godine. Ovaj sistem je skoro isključivo korišćen u astrološke svrhe do 1876, malo nakon usvajanja zapadnog kalendara. Fukuzawa Yukichi je bio ključna figura u odluci da se prihvati ovaj sistem kao izvor zvaničnih imena za sedmične dane. Imena potiču od pet vidljivih planeta, koje su prethodno nazvane po pet kineskih elemenata (drvo, vatra, zemlja, metal, voda); preostala dva imena potiču od Meseca i Sunca (Jin i jang).
U Japanu se mesec takođe približno deli u tri 10-dnevna perioda (dekade). Svaki se zove jun (旬). Prvi je jōjun (上旬), drugi chūjun (中旬) i poslednji, gejun (下旬). Oni se često koriste da se označi približno vreme, npr. "temperature su tipične za jōjun aprila/travnja"; "glasanje o predlogu zakona se očekuje tokom gejun-a ovog meseca".
Dani meseca
Svaki dan meseca ima polusistematično, ali bez nekog pravila formirano ime:
1
一日
tsuitachi (ponekad ichijitsu)
17
十七日
jūshichinichi
2
二日
futsuka
18
十八日
jūhachinichi
3
三日
mikka
19
十九日
jūkunichi
4
四日
yokka
20
二十日
hatsuka (ponekad nijūnichi)
5
五日
itsuka
21
二十一日
nijūichinichi
6
六日
muika
22
二十二日
nijūninichi
7
七日
nanoka
23
二十三日
nijūsannichi
8
八日
yōka
24
二十四日
nijūyokka
9
九日
kokonoka
25
二十五日
nijūgonichi
10
十日
tōka
26
二十六日
nijūrokunichi
11
十一日
jūichinichi
27
二十七日
nijūshichinichi
12
十二日
jūninichi
28
二十八日
nijūhachinichi
13
十三日
jūsannichi
29
二十九日
nijūkunichi
14
十四日
jūyokka
30
三十日
sanjūnichi
15
十五日
jūgonichi
31
三十一日
sanjūichinichi
16
十六日
jūrokunichi
(Obratite pažnju da je korišćenje arapskih brojeva, npr. 14日, veoma često u svakodnevnoj komunikaciji, skoro je pravilo)
Tsuitachi je izmenjeno od tsukitachi, što znači "prvi [dan] meseca". U tradicionalnom kalendaru, poslednji dan meseca je nazivan 晦日 misoka. Danas su mnogo češći nazivi za brojeve 28-31 plus nichi. Ipak, misoka se dosta koristi u ugovorima itd., čime se pojašnjava da isplata treba biti obavljena na ili do poslednjeg dana meseca, koji god da je to redni broj dana u mesecu. Poslednji dan godine je 大晦日 ōmisoka ("veliki poslednji dan"), taj termin je još u upotrebi.
Primedbe: Pojedinačni dani između dva nacionalna praznika su takođe neradni. Ovo se odnosi na 4. maj/svibnja, koji je praznik svake godine. Kada je praznik u nedelju, sledeći dan koji nije praznik (uglavnom ponedeljak) se smatra za praznik.
Nedovršeni članak Japanski kalendar je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako da ga proširite.
Izvori
↑„The Japanese Calendar History”. National Diet Library, Japan. 2002. Arhivirano iz originala na datum 2002-12-03. Pristupljeno 19. 03. 2007.[ National Diet Library, Japan "The Japanese Calendar"-Calendar History 2]