Horemheb je osnivač egipatske XIX dinastije za vreme Novog egipatskog carstva. On je definitivni likvidator verske reforme Amenhotepa VI - Ehnatona.
Dolazak na vlast
Karijeru je započeo kao komandant vojske, verovatno je za vreme Ehnatona pokušavao da zavede poljuljani egipatski autoritet u Siriji i Palestini. Za vreme Tutankamona je verovatno u sprezi sa Amonovim sveštenstvom uticao na mladog faraona da se odrekne vrere u Atona i vrati se Amonu. Po Tutankamonovoj smrti postoji sumnja da je uticao na smrt hetitskog princa koji je trebalo da dođe u Egipat i oženi Tutankamonovu udovicu. Na presto je doveden Aj, a posle njega je zavladao Horemheb koji svoju uzurpaciju opravdava u natpisima Amonovom voljom, ali bez teogamijskih tendencija. On je došao na presto podržan Amonovim sveštenstvom kome je bilo dosta inferiornosti i progona za vreme Ehnatona i njegove verske reforme. Ratnička stranka, željna osvajanja i bogaćenja je takođe u njemu videla svog čoveka, a on se nije stideo da sebe dovede u vezu sa slavnim osvajačima osamnaeste dinastije Tutmesom I i Tutmesom III.
Prilike u Egiptu i okolini
Vlada Horemheba bila je sa ciljem ponovnog konsolidovanja carstva oslabljenog pasivnom osvajačkom politikom njegovih predhodnika i verskim sukobima koji su bili posledica ekonomskih diferencijacija i borbe za moć. Spoljnopolitička situacija nije bila ni malo sjajna. Pobune u Kušu i Siriji i Palestini su nile učestale. Hetiti su jačali i sve više uticali na sirijske kneževe, a taj prostor je potresalo i doseljavanje Habira (Jevreja). Libijci su takođe počeli da se ističu u oblasti delte kao interesna grupa.
Pre obnavljanja vojne politike Horemheb je sproveo niz reformi i učvrstio carstvo. Administrativne reforme imale su cilj reorganizacije poreskog sistema, zavedene su reforme protiv maroderstva vojnika i korumpiranosti činovništva. Vojska je bila reorganizovana i
podeljena na dva dela. Jedan deo je bio stacioniran u delti, a drugi u Tebi.
Vojna politika
Učvrstivši državu sproveo je nekoliko pohoda u Siriju i Nubiju, kao i jednu ekspediciju u Punt.
Izvori
- ↑ Peter Clayton, Chronicle of the Pharaohs, Thames & Hudson Ltd, 1994. p.136
