Razvoj globalne prosečne temparature tokom poslednjih 1.000 godina. Značajan pad se primeti nešto posle 1800. u većini rekonstrukcija globalne temparature.
Godina bez leta poznata je i kao Godina siromaštva, a to je bilo 1816, kada je velika hladnoća tokom leta uništila useve u Severnoj Americi, američkom severoistoku i istočnoj Kanadi[1][2]. Istoričar Džon D. Post to naziva poslednjom velikom prehrambenom krizom zapadnog sveta."[3]. Glad izazvana tom pojavom dovela je do smrti 200.000 ljudi u Evropi.
Opis
Neuobičajena klimatska aberacija 1816. imala je najveći efekt na američkom severoistoku, kanadskom primorju, Njufaundlendu i severnoj Evropi. Tipično kasno proleće i leto na severoistoku SAD imaju relativno stabilnu temparaturu od oko 20° do 25 °C, a vrlo retko ispod 5 °C. Letnji sneg je izuzetno redak, iako se može desiti u maju.
U maju 1816.[4], mraz je uništio većinu useva, koji su bili posijani, a u junu su bile dve jake snežne mećave, u kojima se smrzlo dosta ljudi u istočnoj Kanadi i Novoj Engleskoj. U Kvebeku je bila oko stopa snega početkom juna. U julu i avgustu rečni i jezerski led je bio primećivan čak i u Pensilvaniji. Brze dramatične promene temperature bile su tada uobičajene, tako da se dešavalo da temparatura padne od 35 °C naglo na temparaturu blizu smrzavanja i to sve za nekoliko sati. Iako su poljoprivrednici južno od Nove Engleske uspeli da požanju nešto useva, cene kukuruza i drugih žitarica su dramatično narasle. Cena ovsa je od 12 centi po bušelu narasla na 92 centa po bušelu.
Uzroci
Danas se misli da su se odstupanja temperature desila zbog erupcije vulkanaTambora[5][6] na ostrvu Sumbava u Holandskoj Istočnoj Indiji (današnja Indonezija ), koja je bila 5. aprila - 15. aprila1815. Tada je ogromna količina vulkanskog pepela završila u gornjoj atmosferi.
Drugi vulkani koji su bili aktivni u tom periodu su:
Te dve erupcije su već izbacile veliku količinu pepela u atmosferu. Uobičajeno je da nakon masivne vulkanske erupcije padne globalna temparatura, jer se manje sunčanog zračenja probije kroz atmosferu do zemlje.
Efekti
Kao posledica serije vulkanskih erupcija, usevi u gorespomenutim oblastima su slabo rađali nekoliko godina pre 1815. Konačni udar je bila erupcija Tambore iz 1815. U Americi mnogi istoričari "Godinu bez leta" smatraju glavnim uzročnikom pokreta američkih kolonista prema zapadu i ubrzano naseljavanje američkog srednjeg zapada. Mnogo stanovništva je krenulo da traži bogatiju zemlju i bolje uslove za useve, pa su se pokrenuli prema Gornjem Središnjem Zapadu SAD (tada su to bile Severozapadne teritorije SAD).
Evropa se još oporavljala od posledica Napoleonovih ratova i postojala je velika nestašica hrane. U Velikoj Britaniji i Francuskoj su izbile pobune zbog nestašica hrane a skladišta hrane su u tim pobunama opljačkana. Nasilje je bilo najjače u Švajcarskoj, koja je imala malo obradive zemlje. Švajcarska vlada je proglasila vanredno stanje zbog opšte gladi. Velike oluje, abnormalne količine kiša i poplave velikih reka (npr. Rajne) u Evropi, su još više doprinele gladi. Osim toga u avgustu 1816. udario je i mraz. Jedan dokumentarac Bi-Bi-Sija koristio je brojke sakupljene u Švajcarskoj i procenjeno je da je te godine bilo duplo više umrlih, nego što je bilo uobičajeno. Procenjuje se da je ukupno bilo oko 200.000 mrtvih u Evropi zbog te neobične klimatske promene.
Erupcija Tambore izazvala je pojavu smeđeg snega u Mađarskoj. U Italiji se nešto slično dešavalo, tako da je tokom godine padao crveni sneg. Veruje se da je vulkanski pepeo u atmosferi bio uzrok te neobične boje snega.
U Kini su neuobičajeno niske temperature za leto upropastile rod pirinča u provinciji Junan što je dovelo do velike gladi. Padanje snega je zabeleženo leti na više mesta u dve provincije na jugu Kine.[nedostaje referenca]
. Sneg je zabeležen i na Tajvanu, koji je imao tropsku klimu.
Kulturni efekti
Velika količina pepela u atmosferi doprinela je neobičnim spektakularnim zalascima sunca. To se vidi i na slikama M. V. Ternera.
Nedostatak zobi inspirisao je nemačkog izumitelja Karla Drajsa da istraži druge načine prevoza bez konja. To je dovelo do izuma dresine ili velosipeda, vozila koje je prethodilo današnjem biciklu[7].
Zajedno sa mnogim drugima porodica Džozefa Smita preselila se u zapadni deo države Njujork nakon nekoliko godina veoma slabe žetve. Smit je osnovao 1830. mormonsku crkvu.
