Fosfor(V)-oksid

Fosfor pentoksid
Phosphorus pentoxide
Phosphorus pentoxide
Phosphorus pentoxide
Phosphorus pentoxide
Drugi nazivi Difosfor pentoksid
fosfor(V) oksid
fosforni anhdrid
Tetrafosfor dekaoksid
Tetrafosfor dekoksid
Identifikacija
CAS registarski broj 1314-56-3 DaY, 
[16752-60-6] (P4O10)
PubChem[1][2] 14812
ChemSpider[3] 14128 DaY
ChEBI 37376
RTECS registarski broj toksičnosti TH3945000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula O10P4
Molarna masa 283.89 g mol−1
Agregatno stanje beli prah
Gustina 2,39 g/cm3
Tačka topljenja

340 °C, 613 K, 644 °F

Tačka ključanja

360 °C (sublimira)

Rastvorljivost u vodi egzotermna hidroliza
Napon pare 1 mmHg @ 385 °C
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) MSDS
EU-klasifikacija nije na listi
NFPA 704
1
3
3
W

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Fosfor(V)-oksid je neorgansko jedinjenje sa molekulskom formulom P2O5. On je anhidrid fosforne kiseline, H3PO4, pa spada u klasu kiselih oksida.

Struktura

P2O5 kristališe u više oblika. Najpoznatiji je upravo onaj prikazan desno, P4O10. Ta kristalna rešetka je heksagonalna, ali nije gusto pakovana. Van der Valsove sile kod nje su slabe. Gustina te rešetke je 2,30 g/cm3. Na 423 °C ključa, ukoliko se jače zagreva, sublimisaće. Amorfan oblik je staklasti, a nastaje spajanjem više različitih rešetki.

Dobijanje

Fosfor(V)-oksid se dobija sagorevanjem fosfora u prisustvu dovoljne količine kiseonika.

P4 + 5 O2 → 2 P2O5

U dvadesetom veku, ovaj oksid je bio korišćen za dobijanje čiste koncentovane fosforne kiseline. Pri termičkom procesu, P2O5 dobijen sagorevanjem se rastvarao u razblaženoj fosfornoj kiselini da bi nagradio koncentrisanu. Dehidratacija fosforne kiseline za dobijanje ovog oksida nije praktičnač zbog toga što će se metafosforna kiselina (HPO3) razložidi pre no što izgubi vodu.

Primena

Ovaj oksid je dobar dehidratacioni reagens kao što pokazuje egzotermna priroda njegove hidrolize.

P4O10 (am) + 6H2O (lq) → 4H3PO4 (c)   (-177 kJ)

Ipak, njegova sposobnost isušivosti je ograničena zbog njegove težnje da stvori zaštitni viskozan sloj koji sprečava dalju dehidrataciju od strane neupotrebljenog materijala. Granuliran oblik P2O5 se korsiti kao isušivač. Zbog jake isušivačke moći, koristi se u organskoj sintezi za dehidrataciju. Tu mu je najveća upotreba u pretvaranju amida u nitrile.

P4O10 + RC(O)NH2 → P4O9(OH)2 + RCN

Pokazani međuproizvod, P4O9(OH)2, je usklađena formula koja označava proizvod hidratacije P4O10. Naizgled, kada reaguje sa karboksilnom kiselinom, proizvod je odgovarajući anhidrid.

P4O10 + RCO2H → P4O9(OH)2 + [RC(O)]2O

Isušivačka moć ovog oksida fosfora je dovoljno jaka da pretvori mnoge mineralne kiseline u njihove okside. Primeri: Azotna kiselina (HNO3) se pretvara u azot(V)-oksid (N2O5); Sumporna kiselina (H2SO4) u sumpor(VI)-oksid (SO3); Perhlorna kiselina (HClO4) u hlor(VII)-oksid (Cl2O7) itd.

Povezani oksidi fosfora

Pored komercijalno bitnih P4O6 i P4O10, fosforovi oksidi su poznati sa repromaterijalima.

Phosphorus oxides: P4O6, P4O7, P4O8, P4O9, and P4O10.

Reference

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit

Vanjske veze

Portal Hemija