Dragoslav Račić je bio kapetan bivše jugoslovenske vojske i četnički komandant tokom II sv. rata. Tokom rata je sarađivao sa Nemcima u okupiranoj Srbiji protiv partizana. Posle oslobođenja ubijen u Srezu azbukovačkom kao odmetnik.[1]
Dragoslav Račić je leta 1941. godine učestvovao u ustanku u Srbiji. 25. avgusta 1941. sklopljen je sporazum između komandanta Mačvanskog partizanskog odredaNebojše Jerkovića i komandanta Cerskog četničkog odreda Dragoslava Račića o zajedničkim borbama protiv okupatora.[2] Nebojša Jerković, komandant mačvanskih partizana, došao je kod kapetana Račića, komandanta cerskih četnika, radi dogovora o napadu na Šabac:
Račić je pokušao da ga ubedi da bi takav napad bio preuranjen. Partizani su i posle toga insistirali da se ide na Šabac. Nije prošla ni nedelja dana, a Nebojša Jerković se ponovo sa užom pratnjom pojavio kod Račića. Ovom prilikom komunisti su prosto iznudili od Račića pristanak, govoreći mu da ako on opet odbije, onda će oni sami ići u napad, i istovremeno će reći narodu da su četnici odustali od dalje borbe protiv okupatora. (...) ako komunisti sami pođu na Šabac, njihov ugled bi znatno porastao, makar privremeno, pošto je celi narod Podrinja zaista bio raspoložen za borbu protiv Nemaca.[3]
Borbe za Šabac vođene su od 22. septembra do 24. septembra 1941. godine. 24. septembra po podne opkoljenim Nemcima je došla u pomoć 342. nemačka pešadijska divizija, koja razbija ustanički obruč. Nemci su posle bitke za Šabac u znak odmazde izvršili ratni zločin prema civilnom stanovništvom, streljavši oko 1.000 građana Šapca i Mačve.[4] Izveštaj nemačkog generala Turnera od 3. novembra 1941. ocenjuje ulogu Račića kao bitnu:
Na kraju je poznato, da su se odredi pukovnika Mihailovića, i to pukovnika Misite kod Loznice i vojvode Račića na planini Cer, aktivno borili protiv nemačkih oružanih snaga i da su u prvom redu odgovorni za jake borbe u zapadnoj Srbiji i teške gubitke nemačkih oružanih snaga.[5]
– Izveštaj upravnog štaba opunomoćenog komandanta korpusa u Srbiji od 3. novembra 1941. opunomoćenom komandantu korpusa
Nakon kratkotrajnog učešća u ustanku protiv Nemaca, kapetan Račić se okrenuo protiv partizana. Po Mihailovićevom naređenju, Račić je vodio četnički napad na Užice.[6] Snage koje je vodio u napad na partizane (oko 1.500 boraca) bile su povučena sa položaja prema Nemcima kod Valjeva i Krupnja.
Dragoslav Račić je početkom 1942. boravio u istočnoj Bosni, kada su u Višegradu organizovani pregovori četnika Istočne Bosne sa nemačkom i italijanskom komandom. Prema četničkom izveštaju od 15. januara, rezultati pregovora sa okupatorima su povoljni, sukoba sa Nemcima ne sme biti, a partizane moraju progoniti i prokazivati Nemcima.[7] Prvi oružani obračun četnika i partizana tokom borbi za Istočnu Bosnu dogodio se 20. 2. u Vukosavcima kod Lopara, kada su četnici Dragoslava Račića na prepad su napali i uništili štabMajevičkog partizanskog odreda.
Maja 1944. godine, komandant Cersko-majevičke grupe korpusa Dragoslav Račić nakon borbe protiv partizana na nemačkoj strani, pokušao je da se distancira od saradnje sa okupatorom. Prvo u depeši Draži Mihailoviću 11. maja 1944. piše:
Saznajem da su Užice pune Jankovićevih četnika i da Raković, Neško, Ajdačić, Janković i Mitić drže neke konferencije sa Nemcima. Ako boga znate sprečavajte ovo... Ako dalje budem vodio borbu protiv komunista zajedno sa Nemcima, ja ću duboko zaglaviti... Neko od nas mora ostati čist.[8][9]
Istovremeno, i Nemci doznaju da on neće više da se "prlja" saradnjom sa okupatorom:
Prema sigurnom izveštaju, četnički komandant Račić, koji je učestvovao u borbi protiv Grupe "Morača" u prostoru Valjevo, naredio povratak u svoje dotadašnje operacijsko područje, jer neće više da se "prlja" saradnjom sa okupatorom.[10]
– Izveštaj nemačkog Komandanta Jugoistoka od 13. Maja 1944.
Nemački kapetan Wrede i četnički komandanti Nikola Kalabić, Dragoslav Račić i Neško Nedić, nakon potpisanog sporazuma o zajedničkoj borbi protiv partizana, u Topoli 11. avgusta 1944. (nemački izvor)[11][12][13][14]
U avgustu 1944. godine je, zajedno sa Mihailovićem i drugim četnicima, bio na sastanku sa predsednikom kvislinške vlade Milanom Nedićem na kojem je sklopljen sporazum o zajedničkoj "borbi protiv komunizma", odnosno protiv Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije.[15] U Topoli je 11. avgusta 1944. održan sastanak između predstavnika nemačke komande Jugoistoka i predstavnika Draže Mihailovića, na kome je major JVuO Dragoslav Račić uverio nemačke predstavnike u spremnost četničkog pokreta na saradnju sa nemačkim okupatorom:
Politička usmerenost Draže Mihailovića i njegovog pokreta potpuno se izmenila. Oni predlažu stvaranje jednog nacionalnog fronta koji bi obuhvatio Srpsku državnu stražu, Srpski dobrovoljački korpus, formacije Draže Mihailovića i sve nacionalne snage koje su protiv komunizma. Pokret Draže Mihailovića je spreman da u celosti ide u ovaj front. Glavni zadatak je opšta mobilizacija i stvaranje jedne srpske nacionalne armije za uništenje komunizma u Srbiji. Kada komunizam u Srbiji bude pobeđen, pokret Draže Mihailovića je spreman da se, po naređenju nemačkog vođstva, angažuje na Balkanu i svuda drugde.[16][17]
– Nemački zapisnik sa pregovora sa četnicima 11.8.1944.
Tokom odsudne bitke za Srbiju Dragoslav Račić se borio na strani Nemaca, o čemu svedoči njegova naredba iz avgusta:
"Naše trupe i trupe potpukovnika Keserovića uz podršku jednog nemačkog bataljona napašće 26-og u zoru na Petu diviziju sa zadatkom - da je tuku i da je izbace iz Župe."[18]
– Račićeva naredba od 25. avgusta 1944.
11. septembra 1944. godine, štab Armijske grupe F konstatuje da su četnici u Srbiji sve više neprijateljski nastrojeni protiv Nemaca, uz izuzetak Račića, koji je lojalan:
Držanje četnika u celoj Srbiji sve više neprijateljsko, sa učestalim prepadima na nem. jedinice i naseljena mesta; izuzetak je južna [sic] Srbija gde se Račić, pod njemačkom komandom, tuče protiv komunista.[19]
– Savetovanje kod načelnika štaba Armijske grupe F (11.9.44).
20. septembra 1944. major Dragoslav Račić šalje Memorandum Draži Mihailoviću protiv kolebljivog stava JVuO, predlažući konačno zauzimanje strane:
Od 1941. godine mi smo sebi stavili u zadatak da organizujemo vojsku i sa naslonom na naše saveznike kao potpuno legalna vojska otpočnemo borbu za oslobođenje svoje zemlje... Za tri godine rada mi smo ispustili inicijativu iz ruku, i to zbog nejasnog zauzimanja stava... Naš nedovoljno uspešan stav prema saveznicima i nedovoljno energičan stav prema protivnicima doveo je do toga da su nam komunisti preoteli politički uticaj na saveznike i nas od pre nekoliko meseci stavili u ilegalnost kod saveznika... Sav dosadašnji rad zbog nejasnog stava imao je za posledicu naše očajno kolebanje u toku proteklih godina, što je često dovodilo do užasnog ponižavanja prema našim protivnicima. Čas smo paktirali, čas bili legalni, čas zauzimali stav oružanog sukoba...[20]
– Račićev Memorandum Mihailoviću
Račićeve jedinice nastavljaju borbu protiv partizana u saradnji sa Wehrmachtom (Zabeleška štaba Armijske grupe F), 2.10.1944.
Na kraju Memoranduma, Račić predlaže “Gospodinu Ministru” da hitno odluči: ili udariti na Nemce da bi povratili stav saveznika ili se potpuno osloniti na njih da bi uništili komuniste i postali “gospodari situacije u zemlji”.[20] Uprkos kolebanju, glavne snage JVuO tokom septembra i prvih dana oktobra borile su se protiv NOVJ u sadejstvu sa Nemcima. Glavna mobilna formacija bila je Četvrta grupa jurišnih korpusa pod komandom Dragoslava Račića.
Uprkos svojoj slabosti, Račićeve jedinice nastavljaju borbu protiv partizana. Usled jakog partizanskog pritiska, još četničkih jedinica, uključujući i one iz Istočne Srbije, su izrazile spremnost za daljnu borbu protiv komunizma u saradnji sa Wehrmachtom.[21]
– Dodatak za savetovanje kod načelnika štaba Armijske grupe F (2.10.44).
Dolazak Crvene armije izazvalo je pometnju u četničkim redovima. Neki su, poput Račića, pokušali da napadom na Nemce uoči dolaska Crvene armije ponovo steknu saveznički status, ali nisu prihvaćeni. 17. oktobra Račić tvrdi kako je zarobio 310 Švaba u borbama:
Mi smo blokirali Čačak — Kraljevo i Požegu i čekamo Ruse koji su u Trsteniku. U borbama sa Švabama zarobili smo juče 310 vojnika. Pošto vidimo postupak Rusa krenućemo tebi, ako nam ovde ne bude opstanka.[24]
– Depeša Dragoslava Račića Zahariju Ostojiću od 17. 10. 1944.
Nemački izveštaj od 19.10. 1944. konstatuje da je Račić odlučio da povede borbu protiv okupatora:
Račić je odlučio da povede borbu protiv "Okupatora", uprkos obeshrabrivanju od strane Kalabića, koji smatra takav potez preuranjenim.[25]
– Njemački izveštaj od 19.10. 1944.
Račićev preokret je trebao poslužiti eventualnom uspostavljanju kontakta sa Crvenom armijom. Ova Račićeva borba protiv Nemaca je 16. 10. počela, a već 22.10. on se nalazi u koloni Nemaca i zajedno sa njima napada partizane u Sjenici.[26][27] Na Sjenicu su 22-24. oktobra napadali četnici pod komandom Račića iz pravca Ivanjice, i "prethodnica Scheuerlen" Armijske grupe E (u čijem su sastavu bili i RZK i SUK - preformirani nedićevci, nominalno pod Mihailovićevom komandom).
18000 srpskih boraca na maršu za Čajniče. Prvi ešalon danas ulazi u Prijepolje. Prvog novembra verovatno ćemo stići u Čajniče. Tamo treba da se sastanemo. Treba prikupiti sve što se može od hrane. Nemci idu istim putem, armija maršala Lera.[24]
– Depeša Dragoslava Račića Zahariju Ostojiću od 29. X. 1944.
U Prijepolju sam. Švabe vode borbe a mi samo pomalo. Kalait u Sjenici prikuplja Srbe i Turke. Gde si ti, a gde je Čiča? Pozdrav Račić.[24]
– Depeša Dragoslava Račića Zahariju Ostojiću od 1. XI. 1944.
Članak o ubistvu Račića (Glas Podrinja 6. decembar 1945.)
Komandant Armijske grupe ELer u izveštaju vrhovnoj komandi za četnike iz Srbije kaže da se prilikom povlačenja iz Srbije "drže u senci Vermahta". Četničko-nemačko nevoljno savezništvo dobro oslikava sledeći izveštaj:
"Grupa Marković (2500—3000), u sporazumu sa nem. vojskom, osigurava odsek Mitrovica — Raška (mesta uklj.) — Novi Pazar. Izviđanje protiv Bugara, Tita i Sovjeta. Do sada nije bilo ozbiljnih incidenata. Potrebna je opreznost. Trifunović sa oko 10.000 četnika Račića i Keserovića, uporedno sa nem. pokretima u rejonu Prijepolje. Pravac marša Foča. U početku učešće u borbenim dejstvima na nemačkoj strani (zaštita bokova). U poslednje vreme samo saputnici. Utisak: dokle god postoje zajednički interesi — uopšte mir. Ako vide mogućnost uspeha, bezuslovno treba očekivati prepade na nemački Vermaht, naročito na odvojene grupe."[28]
– Izveštaj Komande grupe armija E od 11.11.1944.
Nakon uspešnog proboja sa Nemcima u Bosnu, Dragoslav Račić 10. januara1945. izveštava generala Mihailovića:
Nemci žele što jaču vezu sa nama. Traže oficira za vezu iz Vašeg štaba i radio-telegrafsku vezu. U tom slučaju obećavaju municiju, odelo, hranu, lekove i sve druge potrebe. Prema nama i našim ljudima su veoma raspoloženi i ljubazni i predusretljivi. Izgleda mi, da imaju naređenje od višeg vodstva da nas po svaku cenu pridobiju. Imam podataka da će Drinu utvrditi i držati preko cele zime, a možda i dalje...[29]
Posle oslobođenja, ubijen je decembra 1945. godine u Srezu azbukovačkom kao odmetnik.[1]
↑Zbirka dokumenata Armijske grupe F: "Racic beschloss den Kampf gegen den "Okkupator" aufzunehmen trotz abraten von Kalabic, der ein solches Vorgehen mit verfrüht bezeichnet."
