Dragomir Milošević (Murgaš kod Uba, 4. 2. 1942) je general u penziji Vojske Republike Srpske. Osuđen je na 29 godine zatvora za kršenje zakona i običaja ratovanja i zločine protiv čovečnosti za vreme opsade Sarajeva, po pet tačaka optužnice, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Milošević je bio oficir Jugoslovenske narodne armije do 1992. godine. Nakon proglašenja nezavisnosti Bosne i Hercegovine i delimičnog povlačenja JNA iz nje, maja 1992, Miloševićeva jedinica postaje Sarajevsko-romanijski korpus koji od tada pripada Vojsci Republike Srpske. Oko 10. 8. 1994, Milošević preuzima komandu nad tim korpusom koji broji 10 brigada sa oko 18.000 vojnika od Stanislava Galića i ostaje na tom položaju do kraja rata, novembra 1995.^[1]

Za vreme opsade Sarajeva, Sarajevsko-romanijski korpus bombardovao je grad i dejstvovao snajperima po njemu, usled čega je izginulo više hiljada civila. Pod Miloševićevom komandom, grad je granatiran, civili su ubijani snajperom, a za bombardovanje su korišćene i izmenjene avionske bombe.

Najgorim pojedinačnim zločinom za vreme opsade, počinjenim za vreme Miloševićevog komandovanja, smatra se bombardovanje pijace Markale u Sarajevu 28. avgusta 1995. u kojem su poginula 34 civila, a još 78 ih je ranjeno. Iako su srpske vlasti u početku odbijale da priznaju odgovornost za bombardovanje (što je bio slučaj i sa prvim bombardovanjem iste pijace, 1994. godine), na suđenju Miloševiću je dokazano da je granata kalibra 120 mm koja je pala na pijacu ispaljena sa položaja Vojske Republike Srpske.^[2]

Međunarodni krivični sud je podigao optužnicu protiv Dragomira Miloševića 24. 4. 1998. Optužnica je proširena 1999. i 2006. godine^[3] i sadržala je sedam tačaka:

1. terorizam, kršenje zakona i običaja ratovanja;
2. ubistvo, zločin protiv čovečnosti;
3. nehumana dela, zločin protiv čovečnosti;
4. nezakoniti napad na civile, kršenje zakona i običaja ratovanja;
5. ubistvo, zločin protiv čovečnosti;
6. nehumana dela, zločin protiv čovečnosti;
7. nezakoniti napad na civile, kršenje zakona i običaja ratovanja.^[2]

Milošević se skrivao do 3. 12. 2004, kada se predao vlastima Srbije koje su ga istog dana predale Međunarodnom sudu. Četiri dana kasnije, u svom prvom pojavljivanju pred sudom, Milošević se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.^[4]

Suđenje, kojim je predsedao sudija Petrik Robinson, počelo je 11. 1. 2007, a završne reči su iznesene 9. i 10. oktobra.^[3] Presudom izrečenom 12. decembra 2007, odbačene su tačke 4 i 7, a Milošević je za ostalih pet tačaka optužnice osuđen na 33 godine zatvora.^[2] Nakon podignute žalbe, kazna mu je smanjena na 29 godina.

• Optužnica protiv Stanislava Galića i Dragomira Miloševića ((en))
• Presuda Dragomiru Miloševiću ((en))