Divizija NOVJ „Garibaldi Natisone“ formirana je avgusta 1944. godine na teritoriji Beneške Slovenije i Brda od brigada „Garibaldi Natisone“ i „Garibaldi Frijuli“ popunjenih ljudstvom italijanske narodnosti koje su dotad vodile borbe protiv Nemaca i domaćih fašista.
Posle kapitulacije Italije septembra 1943, pod rukovodstvom Komiteta nacionalnog oslobođenja za gornju Italiju (ital. Condtato di liberazione Nationale Alta Italia — CLNAI), i pod uticajem NOP-a u Jugoslaviji bile su formirane prve oružane formacije za borbu protiv Nemaca i domaćih fašista. Početni najjači otpor bio je u provinciji Furlaniji i Beneškoj Sloveniji, gde su neposredne veze i uticaj NOP Jugoslavije bili najjači, a oktobra je formirana italijanska garibaldinska brigada, koja je razbijena u borbama novembra—decembra 1943. i prestala da postoji. U proleće (21. april 1944) formirana je brigada „Garibaldi Natisone“ koja je dejstvovala na teritoriji između Gorice, Čividala (ital. Cividale del Friuli, Čedad) i Udina sa osloncem na Brda i Benešku Sloveniju. Zbog velikog priliva boraca, brigada je uskoro reorganizovana u dve: „Garibaldi Natisone“ i „Garibaldi Frijuli“. Od njih je avgusta formirana divizija „Garibaldi Natisone“. Početkom juna je formirana i brigada „Osopo“ i 17. septembra ušla u sastav garibaldinske divizije koja tada menja naziv u diviziju „Garibaldi Osopo“. Sukobi oko određivanja karaktera i ciljeva borbe i težnja za prevlašću nad oružanim jedinicama između pojedinih političkih grupacija u CLNAI otežavali su organizaciono učvršćenje ove italijanske jedinice.[1]
U akciji čišćenja koju su Nemci preduzeli krajem septembra 1944. na prostoriji Atimis (ital. Attimis), Nimis, Fedis, divizija je imala teške gubitke. Tim neuspehom još se više produbio jaz između garibaldinaca (italijanskih komunista titoista) i osopovaca (italijanskih demohrišćanskih patriota), pa je ubrzo došlo do potpunog razmimoilaženja, a kasnije i do otvorenog sukoba, odnosno masakra osopovaca u selu Porzus od strane pripadnika divizije "Garibaldi Natisone" zbog navodne saradnje osopovaca sa vojnom formacijom fašističke Italijanske Socijalne Republike "Decima Flottiglia MAS", a počinjenog od strane jedne garibaldinske čete pod vodstvom komandanta iste Marija Tofanina (Mario Toffanin "Giacca") po naređenju komande slovenačkog 9-og korpusa NOVJ početkom februara 1945.[2] U toj situaciji garibaldinci su oktobra obrazovali diviziju „Garibaldi Natisone“ sa brigadama: 156. „Bruno Buozi“, 157. „Guido Piceli“ i 158. „Antonio Gramši“. Divizija je januara 1945. dobrovoljno ušla u sastav Devetog korpusa NOVJ. Početkom januara 1945, divizija se sa teritorije Beneške Slovenije prebacila preko Soče na šentvišku visoravan. Od 19. do 21. januara 1945. vodi žestoke borbe na Trnovskome gozdu protiv bataljona "Fulmine" Decime Flottiglie MAS za snažno fašističko uporište, mesto Trnovo, skupa sa slovenačkim brigadama 9-og korpusa NOVJ: 19-om brigadom "Srečko Kosovel", 3-om brigadom "Ivan Gradnik", 17-om "Simon Gregorčič" i 18-om "Bazoviška".[3] U januaru i februaru divizija je reorganizovana, a u martu je u njenom sastavu privremeno bila i brigada „Tristina d'asalto Garibaldi“. Za vreme nemačkih dejstava u Slovenačkom primorju, marta 1945, divizija je u sastavu Devetog korpusa NOVJ vodila teške odbrambene borbe na podruju cerkljanskog, Trnovskog gozda i Banjske planote. Krajem marta probila se preko planine Čavena u rejon Podkraja (severno od Vipave), gde se prikupila, a noću 16/17. aprila prešla između Rakeka i Postojne železničku prugu Trst—Ljubljana i prebacila se na Kočevsko. Krajem aprila 1945. reorganizovana je u jednu brigadu i sa italijanskom brigadom „Fontanot“ iz sastava Sedmog korpusa NOVJ, obrazovala novu diviziju „Garibaldi“. Ona je kao rezerva Sedmog korpusa učestvovala u završnim operacijama JA. Sredinom maja prebačena je u Trst, gde je bila rasformirana.[1]
Reference
.svg)
