Knjiga se nalazi u drvenoj kutiji prekrivenoj kožom i ukrasnim metalom. Sa svojih 92 cm dužine, 50 cm širine i 22 cm debljine i težinom od 75 kilograma to je najveći poznati srednjovekovni rukopis.[2] Đavolja biblija je sastavljena od 310 listova pergamenta uglavnom načinjenih od koža 160 magaraca i verovatno teladi.[3] Prvobitno je sadržao 320 strana, ali su neke od njih vremenom uklonjene.[4] Nije poznato ko ih je uklonio i u koju svrhu ali je verovatno da su sadržale monaška pravila Benediktinaca. Rukopis je ispisao samo jedan pisar.[5]
Historija
Veruje se da je kodeks načinio monah Herman u benediktinskom manastiru Podlažice, u blizini Hrudima. Manastir je uništen tokom 15. veka. Izveštaji u kodeksu završavaju se zaključno 1229. godinom.
Kodeks je kasnije zaveštan cistercitskommanastiru Sedlek, a potom ga je kupio benediktinski manastir Brevnov. U periodu od 1477. do 1593. godine čuvan je u biblioteci manastira Brumov, dok nije odnet u Prag 1594. da bi postao deo kolekcije Rudolfa II.
Kodeks je oštećenja 7. maja 1697. kada je veliki požar buknuo u kraljevskom dvorcu u Stokholmu, zahvatajući i kraljevsku biblioteku. Kodeks je spasen od plamena tako što je izbačen kroz prozor prilikom čega su verovatno neki listovi odleteli i dan-danas nedostaju.[7] Nakon punih 359 godina, Kodeks Gigas je nakratko vraćen u Prag, gde je izložen u Narodnoj biblioteci Klementinum, u posebnom staklenom trezoru, uz velike mere obezbeđenja.[8][9][10] Dragoceni rukopis je prethodno iz Stokholma posuđivan samo radi izložbi u Berlinu i Njujorku.
Rukopis sadrži iluminacije u crvenoj, plavoj, žutoj, zelenoj i zlatnoj boji. Početna slova su bogato ukrašena, često i preko cele stranice. Kodeks ima ujednačen izgled, budući da se način pisanja kroz ceo rukopis ne menja, ne pokazujući tragove godina, bolesti ili raspoloženja od strane samog pisara. To je možda dovelo do uverenja da je knjiga napisana za veoma kratko vreme. Ipak, naučnici su skloni da veruju u teoriju da je bilo potrebno preko 20 godina da se knjiga kompletira.
Na listu 290, nalazi se slika đavola, oko 50 cm visine. Nekoliko prethodnih stranica je napisano na tamnijem pergamentu, drugačijem od ostatka kodeksa. Razlog ovoj drugačijoj boji je izloženost pergamenta svetlosti. Odmah naspram đavola nalazi se slika Nebeskog kraljevstva, u kontrastu prema slici đavola.
Kodeks Gigas, najveći srednjovekovni rukopis na svetu poznat je i pod nazivom Đavolja Biblija zbog velike ilustracije đavola koja se nalazi unutar knjige, kao i zbog legende koja ga okružuje - dokument je napisan na latinskom, a sadrži i hebrejski, grčki i slovenački alfabet (ćirilični i glagoljski)
Legenda o nastanku rukopisa za jednu noć
Prema legendi zabeleženoj još u srednjem veku, autor Kodeksa bio je monah koji je prekršio svoju monašku zakletvu i bio osuđen da bude živ zazidan. Da bi okajao tešku kaznu, obećao je da će stvoriti knigu za jednu noć, koja će zauvek proslaviti manastir i obuhvatiti celokupno ljudsko znanje. Blizu ponoći je shvatio da neće moći da ispuni zadatak sam, tako da je uputio posebnu molitvu, ne Bogu, već palom anđelu Luciferu, kako bi mu pomogao da završi knjigu u zamenu za svoju dušu. Đavo je završio knjigu, a monah je dodao sliku đavola iz zahvalnosti za pomoć.[1][11][12] Prilikom testiranja, procenjeno je da bi samo za kaligrafski deo, bez ilustracija i ukrašavanja, trebalo pet godina neprekidnog pisanja.[13] It initially contained 320 sheets, though some of these were subsequently removed.[4]
↑Boldan, Kamil; Michal Dragoun, Duan Foltýn, Jindřich Marek, Zdeněk Uhlíř (2007). The Devil’s Bible - Codex Gigas. The Secrets of the World’s Largest Book. NKP. str. 15. ISBN978-80-7050-532-8.
↑ 4,04,1Boldan, Kamil; Michal Dragoun, Duan Foltýn, Jindřich Marek, Zdeněk Uhlíř (2007). The Devil’s Bible - Codex Gigas. The Secrets of the World’s Largest Book. NKP. str. 17. ISBN978-80-7050-532-8.
↑M. Gullick, The Codex Gigas. A revised version of the Džordž Svensson lecture delivered at the National Library of Sweden, Stockholm, November 2006, Biblis 28 (2007), pp. 5-19.
