PROFILPELAJAR.COM

Za ostale upotrebe, v. Istočnoindijska kompanija.

Britanska istočnoindijska kompanija (engleski: British East India Company) je bila deoničko društvo, koje je po kraljevskoj povelji iz 1600. dobilo prava trgovine sa Indijom. Kompanija se pretvorila od trgovačkog društva u kompaniju, koja je vladala Indijom preuzevši vojne funkcije i funkcije vladanja, sve do raspuštanja 1858.

Britanska istočnoindijska kompanija je 1617. dobila prava trgovine od mogulskih careva. Sto godina kasnije dobila je pravo da ne plaća carine u Bengalu, čime je dobila veliku prednost u indijskoj trgovini. Odlučnom pobedom Roberta Klajva u bici kod Plaseja 1757. kompanija postaje vojna i trgovačka sila. Do 1760. Francuzi su isterani iz Indije, sa izuzetkom nekoliko trgovačkih mesta na obali. Pobedom nad Tigrom od Majsora 1799. i nad Maratama 1818. postaju potpuni gospodari Indije. Kompanija je pokazala interes i za mesta, koja su ležala na trgovačkim putevima između Indije i Velike Britanije. Uspostavili su uporišta u Hong Kongu i Singapur.

Osnivanje

Kompaniju su osnovali trgovci, koji su dobili 1600. kraljevsku povelju sa eksluzivnim pravima trgovine sa Indijom na period od 15 godina. Nazvana je istočnoindijska jer se Indija smatrala Istočnom Indijom, a Karibi zapadnom Indijom. U početku kompanija nije mogla da se takmiči sa holanskim rgovcima začinima. Nije mogla da uspostavi niti jedno stalno trgovačko sedište. Surat je postao 1608. prva trgovačka prelazna tačka. Uspeli su da uspostave i fabriku u Bengalskom zalivu. Kralj je 1609. kompaniji obnovio povelju na neodređeni period, ali pod uslovom da trgovina ne sme biti bez dobiti tri uzastopne godine.

Uporišta u Indiji

Trgovci su često bili u sukobima sa holandskim i portugalskim trgovcima u Indijskom okeanu. Kada su Portugalce pobedili u bici kod Svalija 1612. tada su dobili privilegije od mogulskog cara Džanagira. Englezi su smatrali da trgovački ratovi mogu biti opasni, pa su se odlučili da ispitaju mogućnost osnivanja uporišta u Indiji. Britanski kralj je 1615. poslao diplomatsku misiju kod mogulskog cara Džanagira. Svrha misije je bila uspostava trgovačkog ugovora, kojim bi kompanija dobila ekskluzivna prava da stvori uporište i da gradi fabrike u Suratu i drugde. Zauzvrat kompanija bi mogulskom caru obezbeđivala robu sa evropskog tržišta. Mogulski car se složio sa trgovačkim ugovorom i kompanija je dobila eksluzivna prava, kakva druge evropske kompanije nisu dobile.

Širenje

Dotad je Portugal imao baze u Goi i Bombaju i bio je trgovački mnogo jači od britanske kompanije. Posle trgovačkog ugovora sa mogulskim carem britanska istočnoindijska kompanija je stvorila uporišta u Suratu (sa fabrikom iz 1612. ), Madrasu (1639. ), Bombaju (1668. ) i Kalkuti (1690. ). Do 1647. kompanija je imala 23 fabrike u Indiji. Mogulski car je 1634. dozvolio kompaniji i da se širi na području Bengala. Kompanija se bavila najviše pamukom, svilom, indigom, šalitrom i čajem. Kompanija je širila svoju delatnost malim delom i na trgovinu začinima, koji su bili holandski monopol. Kompanija je 1711. uspostavila trgovačko uporište u Kantonu u Kini za trgovinu čajem u zamenu za kinesko srebro. Oliver Kromvel je 1657. izmenio malo povelju. Status kompanije je dalje ojačan restoracijom monarhije u Engleskoj, pa je kralj Čarls II kompaniji oko 1670. sa serijom od 5 akata dao pravo da:

izdaje vlastiti novac
zauzima teritorije
komanduje tvrđavama i vojskom
stvara saveze
proglašava rat i mir

Kompanija je time dobila gotovo status države. Kompanija je bila okružena trgovačkim suparnicima, drugim silama, a ponekad neprijateljskim vladarima. Zbog toga kompanija stvara svoju vlastitu vojsku oko 1680. , sastavljenu uglavnom od lokalnog stanovništva. Do 1689. kompanija je postala jaka kao država u Indiji, Upravljala je bengalskim, madraskim i bombajskim predsedništvima i imala je zavidnu vojnu snagu.

Put do kompletnog monopola

Radnici kompanije bi se vraćali u Englesku sa ogromnim bogatstvom. Bivši radnici kompanije su nastojali da sami osnuju kompanije koje bi se bavile trgovinom sa Indijom. Engleski parlament je 1694. omogućio bilo kojoj kompaniji da se bavi trgovinom sa Indijom i time je poništio prethodne odluke o monopolu Britanske istočnoindijske kompanije. Stvorena je bila i nova paralelna kompanija kao suparnik. Međutim nije se mogla nositi sa Britanskom istočnoindijskom kompanijom, pa je utopljena u nju. Time je prestala postojati konkurencija, a kompanija je dobijala ekskluzivna prava od parlamenta, ali na ograničene vremenske periode. Kompanija je uspostavila lobi u parlamentu. Oko 1720. 15% britanskog uvoza je bilo iz Indije. Kompanija je postala toliko moćna da je velikim delom počela uticati na odluke vlade u Londonu.

Trgovina opijumom

Kompanija je 1773. preuzela trgovinu opijumom u Bengalu. Opijum je bio jako tražena roba u Kini. Brodovi kompanije službeno nisu smeli da prevoze opijum u Kinu. Zato su opijum prodavali u Kalkuti, pod uslovom da se šalje u Kinu. Kinezi su zabranili svaki uvoz opijuma, ali opijum su krijumčarili trgovci i razne agencije iz Bengala u Kinu. Trgovina je iznosila oko 900 tona godišnje. Kinezi su zbog rasta potrošnje opijuma pooštrili kazne, tako da se od 1838. za krijumčarenje opijuma dobijala smrtna kazna. Osim pooštravanja kazni za krijumčarenje opijuma, Kinezi su poslali i novog guvernera da suzbije krijumčarenje. To je dovelo do Opijumskog rata 1840. i britanske okupacije Hong Konga.

Kolonijalni monopol

Britanija je pobedila Francusku u Sedmogodišnjem ratu (1756. -1763.). Francuske imperijalne ambicije su time ograničene. Robert Klajv je predvodio vojsku kompanije tokom sukoba sa Francuzima u Indiji. Francusko prisustvo u Indiji je posle toga sukoba bitno smanjeno i ograničeno samo na Pondišeri i nekoliko malih enklava, ali bez vojnog prisustva. Odlučnom pobedom Roberta Klajva u bici kod Plaseja 1757. kompanija postaje vojna i trgovačka sila. Kompanije više nije imala jakoga suparnika.

Lokalni otpor

Mogulsko carstvo u Indiji je bilo na izdisaju posle smrti Aurangzeba. Posle bitke kod Buksara Klajv je postao guverner Bengala. Vladari Majsora Hajder Ali i Tipu Sultan poznat kao Tigar od Majsora su zadavali dosta muka Englezima. Tokom sedmogodišnjeg rata bili su u saveznici Francuza. Nakon toga vodila su se četiri Anglo-majsorska rata. Ubojstvom Tigra od Majsora 1799. kompanija je konačno pobedila i Majsor i uklonila velikog unutrašnjeg neprijatelja.

Drugi veliki lokalni neprijatelj su bile Marate, koje su nakon opadanja moći Mogula, stvorili veliko Marata carstvo. Međutim kompanija je vodila tri rata sa Maratama i konačno je pobedila 1818. Marate i time je slomila zadnji veliki otpor unutar Indije. Mnogi lokalni vladari Indije su morali priznati prevlast kompanije.

Finansijski problemi

Kompanija se suočavala i sa finansijskim problemima. Nije bila sposobna da efikasno vlada tako velikim teritorijama. Tokom Bengalske gladi iz 1770. umrlo je 10 miliona ljudi ili trećina stanovništva Bengala. Kompanija se smatra odgovornom velikim delom za takvu katastrofu, jer je prethodno nastojala izvući maksimalni profit. Administrativni troškovi su narasli zbog pada produktivnosti u Bengalu. Osim toga u to vreme u celoj Evropi je došlo do stagnacije. Britanija se suočavala sa pobunom u Americi, a Francuska je bila na rubu revolucije. Zbog toga je trgovina značajno opala, pa je kompanija bila na rubu bankrota. Molili su parlament za pomoć. Dobili su veću autonomiju u trgovini sa Amerikom, po takozvanom Čajnom zakonu iz 1773. Dobili su pravo da trguju robom iz kolonija, ali bez kolonijalnog poreza, koji su plaćali lokalni trgovci iz Amerike. Monopolistička praksa kompanije izazvala je Bostonsku čajanku iz 1773., što je bio veliki događaj, koji je doveo do američkog rata za nezavisnost.

Kraj

Posle pobune sepoja, tj vojnika kompanije, došlo je do indijske pobune 1857. Posle pobune Indija je postala 1858. krunska kolonija Velike Britanije, pa je sve posede kompanije preuzela Britanija. Kompanija je još jedno vreme trgovala čajem. Konačno je raspuštena 1. januara 1874.