Muhamed Aurangzeb Alamgir (Dahud, 4. novembar 1618 — Ahmadnagar, 3. mart 1707) je kao sin Šaha Džahana bio Veliki mogul Indije od 31. jula 1658. do svoje smrti 1707.[1] Smatra se poslednjim od velikih mogulskih vladara i kontroverznom ličnošću indijske istorije.[2]
Na vlast je došao tako što je ostarelog oca zatočio u tvrđavi Agra, a braću pogubio u kratkom ratu za nasleđe.
Za razliku od svojih prethodnika, Aurangzeb je vodio skroman i pobožan život. Osnove njegove vladavine bile su oslanjanje na islam i šerijatsko pravo. Napustio je politiku religiozne tolerancije, uništio je brojne hinduističke hramove i preveo brojne hinduiste u islam. Borio se i protiv islamske sekte sufizma, koju je smatrao za jeres.
Koristio je vojne poduhvate da bi, uz veliku cenu, uvećao i osnažio Mogulsko carstvo. Njegova politika izazvala je brojne pobune koje je gušio za života, ali koje će posle njegove smrti dovesti do radikalnih promena.
Izvori
Literatura
- Hansen, Waldemar (1986) [1972 (Holt, Rinehart, Winston)]. The Peacock Throne: The Drama of Mogul India (Second izd.). Motilal Banarsidass. ISBN 9788120802254.
- Eraly, Abraham (2007). The Mughal world. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 9780297852094.
- A Short History of Pakistan, Dr. Ishtiaque Hussain Qureshi, University of Karachi Press.
- Delhi, Khushwant Singh, Penguin USA, Open Market Ed edition, 5 February 2000. (ISBN 0-14-012619-8)
- Muḥammad Bakhtāvar Khān. Mir'at al-'Alam: History of Emperor Awangzeb Alamgir. Trans. Sajida Alvi. Lahore: Idārah-ʾi Taḥqīqāt-i Pākistan, 1979.
- Khan, Khafi (2006) [1718]. Hashim, Muhammad. ur. Muntakhab-ul Lubab. Pakistan: Sang-e-Meel Publications.
- Kruijtzer, Gijs (2009) (PDF). Xenophobia in Seventeenth-century India. Leiden University Press. ISBN 9789087280680.
Vanjske veze
