Arnaud Beltrame

Arnaud Beltrame
Rođen/aArnaud Jean-Georges Beltrame
(1973-04-18)18. 4. 1973.
Étampes
Francuska
Umro/la24. 3. 2018. (dob: 44)
Carcassonne
Francuska
NacionalnostFrancuz
Alma materLycée militaire de Saint-Cyr (Francuska)]] (1995), École militaire interarmes (1999–2001), École des officiers de la gendarmerie nationale (2001–2002), Institut supérieur du commerce de Paris (2015–2016)[1]
Zanimanjeviši časnik kod Gendarmerie nationale
Suprug/aMarielle Beltrame (od 2016)
Arnaud Beltrame
1973–2018
Nadimak Francuski Kolbe[2]
Pripadnost Francuska
Služba/rod Gendarmerie nationale
Godine službe 2001–2018
Čin pukovnik (posmrtno)
Jedinica EPIGN
Garde républicaine
Bitke/ratovi teroristički napad na Carcassonne i Trèbes

Arnaud Beltrame [arnód beltrám] (Étampes, 18. travnja/aprila 1973. – Carcassonne, 24. ožujka/marta 2018), francuski časnik i pukovnik.

Beltrame je bio potpukovnik u francuskoj narodnoj miliciji i delegatski zapovjednik pokrajinske žandarmerije u Audijskoj jedinici[3], koji je bio ubijen za vrijeme terorističkog napada na Carcassonne i Trèbes, kad se ponudio za taoca. Francuski predsjednik Macron je kazao, da Beltrame zasluži "poštovanje i divljenje čitavog naroda."[4] Za svoju hrabrost i vjernost dužnostima je bio posmrtno promaknut u pukovnika[5] te je primio odlikovanje Reda legije časti[6]

Životopis

Podrijetlo i školovanje

Arnaud Jean-Georges Beltrame se rodio 18. aprila 1973 u Étampesu, u Francuskoj.[7]

Njegov otac Jean-François je umro avgusta 2017 na moru,[8] majka pak je doduše u godinama i starija, ipak uvijek vedra, odlučna i izvanredno odvažna žena Nicolle Beltrame, što se naročito pokazalo kod sinove tragične smrti. Njegova braća su Damien i Cédric.[9]

Arnaud je položio maturu kao najbolji u svojoj generaciji 2001 na Francuskoj vojnoj akademiji[10] i 2002 na Francuskoj policijskoj narodnoj časničkoj školi.[11][12]

Vojnička služba

Za vrijeme služenja vojnog roka je posjećivao tečaj za rezervne oficire, te postao rezervni topnički časnik, dodijeljen 35. avionskomu topničkom puku u Tarbesu i potom 8. topničkomu puku u Commercyju. Zatim je prešao žandarmeriji te bio uskoro dodijeljen pokretnoj žandarmeriji u Satoryju blizu Versaillesa. Iza toga su ga 2003 odredili isto tamo za Izabranu žandarmeriju padobranskog odjeljenja (EPIGN). 2005 je otišao u Irak, gdje je dobio vojnička priznanja.[13]

Iza toga se pridružio Francuskoj republikanskoj gardi, koja se brine za počasne čete i državnu sigurnost. Službovao je u Elizejskoj palači između 2006 i 2010 te postao zapovjednik područne žandarmerije u Avranchesu od 2010 do 2014. Neko vrijeme je djelovao u Ministarstvu za zaštitu okoliša te postao zapovjednik carcassonnske krajinske žandarmerije u jugozapadnoj Francuskoj avgusta 2017.

Privatni život

Ronald je odrastao u nevjernoj porodici; kod 33 godine se je 2008 obratio na katoličanstvo te u roku od dvije godine poslije katehumenata primio sakramente krštenja, krizme i prvu svetu pričest. 2015 je hodočastio u baziliku Sainte-Anne-d'Auray ka svetoj Ani, "gdje se preporučio Djevici Mariji, da bi mu pomogla naći ženu svoga života" in malo zatim se "spoprijateljio sa Marielle, koja je imala duboku i obzirnu vjeru."[14] U svom prvom javnom nastupu je njegova udovica kazala: "Njegovo postupanje je bilo junačko kao policajca i kao kršćanina; za njega je to značilo jedno te isto."[15]

Zaručili su se za Uskrs 2016 u bretonskom cistercitskom samostanu Timadeuc, kojeg je Arnold rado posjećivao. Na općini se je Arnold vjenčao sa Mariellom civilno augusta 2016,[16]; namjeravali su se vjenčati i crkveno, i to 9. juna 2018 u Crkvi Sv. Nazarija i Celza. Nekoji izvještaji navode, da ih je svećenik Jean-Baptiste na smrtnoj postelji crkveno vjenčao u ganutljivom obredu[17]; svećenik Aude Bariéty, koji mu je podijelio sveto pomazanje, mu je mogao dati samo još opće odrješenje, jer je bio Arnold tada u besvjesnom stanju.[18][19].

Nedugo pred svoju junačku smrt je Arnold hodočastio još i u Santiago de Compostela u Španjolskoj.[20]

Zanimala ga je francuska historija, naročito njezini katoličko-kršćanski korijeni.[21]

Priznanja

Francuski ministar za unutrašnje poslove Collomb, zatim i francuski predsjednik Macron, su govorili o Beltramovov čojstvu i hrabrosti.

Narodno priznanje su iskazali Beltramu u palači Les Invalides u Parizu 27. marta 2018 pod Macronovim predsjedavanjem. Državne zastave i prapori žandarmerije te državnoga zbora su bili spušteni na pola koplja. Mnogo gradova je najavilo, da će po tom novom heroju prozvali ceste, trgove ili zgrade.[22]

Papa Franjo je u saučešću, koje je izrazio rođacima, prijateljima i znancima, koje je pogodio teroristički napad 23. marta 2018 u Trèbesu i Carcassonnu, posebice pohvalio »velikodušni i junački čin (pot)pukovnika Arnauda Beltrama, koji je žrtvovao svoj život, da je zaštitio nevine ljude«[23]

Beltrame je jamačno pripadao francuskim slobodnim zidarima, jer je primio javno priznanje od Velike lože Grand Orient de France.[24]

Odlikovanja

  • Red Legije časti (zapovjednik) – 2018, posmrtno
  • Narodni red za zasluge (Francuska - vitez) – 2012[25]
  • Križ za vojničke zasluge (bronasta zvijezda sa nazivom brigade) – 2007[26]
  • Narodna medalja za obranu (zlata) – 2009[27]
  • Časna medalja za hrabrost i vjernost – 2018, posmrtno
  • Medalja za unutrašnju sigurnost – 2018, posmrtno
  • Medalja narodne žandarmerije – 2018, posmrtno[28].

Povezano

Izvori

  1. ↑ https://www.iscparis-alumni.com/article/hommage-au-lieutenant-colonel-arnaud-beltrame-l-un-des-notres/26/03/2018/2314
  2. ↑ Jože Pavlič. Družina, 1. april 2018: Francoski Kolbe. str. 13. 
  3. ↑ officier adjoint au commandement du groupement de gendarmerie de l’Aude„Qui était Arnaud Beltrame, le gendarme mort en héros ?” (fr). Pristupljeno 25 March 2018. 
  4. ↑ „Tributes paid for hostage-swap policeman”. BBC News. 24. mart 2018. Pristupljeno 11. april 2018. .
  5. ↑ „Attentats dans l'Aude : Arnaud Beltrame est nommé au grade de colonel à titre posthume”. 26. mart 2018. 
  6. ↑ Legija časti (francuski Légion d'honneur) je viteški red i ujedno najviše francusko građansko odlikovanje, koje podjeljuje predsjednik Francuske
  7. ↑ „Des roses blanches en hommage au Lieutenant-colonel Beltrame, assassiné vendredi dans l’Aude”. Liberation Champagne. 24 March 2018. Pristupljeno 27 March 2018. [mrtav link]
  8. ↑ „Jean-François BELTRAME Décès”. Midi Libre. 15. mart 2018. Arhivirano iz originala na datum 2019-07-02. Pristupljeno 2018-04-12. 
  9. ↑ „Mort d’Arnaud Beltrame. « Ce n’est pas un sacrifice », dit sa mère Nicolle”. Ouest France. 4. april 2018. Pristupljeno 11. april 2018. 
  10. ↑ EMIA - École militaire interarmes
  11. ↑ École des officiers de la gendarmerie nationale
  12. ↑ „Arnaud Beltrame, le gendarme qui s’est livré en échange des otages du supermarché, est mort”. Le Monde. 23 March 2018. Pristupljeno 27 March 2018. 
  13. ↑ Willsher, Kim (24 March 2018). „Gendarme who swapped place with hostages hailed a hero in France”. The Guardian. Pristupljeno 27 March 2018. 
  14. ↑ „Police officer who swapped places with hostage was a practising Catholic” (English). The Catholic Herald. 25. mart 2018. Pristupljeno 26. mart 2018. 
  15. ↑ Le Figaro.
  16. ↑ „Mort d'Arnaud Beltrame : l'hommage du prêtre qui l'a accompagné jusqu'à la mort”. 
  17. ↑ „Officer who traded places with hostage, dies moments after marrying”. The Sun. 25. mart 2018. Pristupljeno 11. april 2018. 
  18. ↑ Le Figaro, 25. mart 2018.
  19. ↑ « Arnaud Beltrame : Le témoignage bouleversant du prêtre qui l’a accompagné jusqu’au bout », Famille Chrétienne, 24. mart 2018.
  20. ↑ „The faith of Lieutenant-Colonel Beltrame, the French police officer who took place of hostage” (English). Aleteia. 24. mart 2018. Pristupljeno 25. mart 2018. 
  21. ↑ Jože Pavlič. Družina, 1. april 2018: Francoski Kolbe. str. 13. 
  22. ↑ Berdah, Arthur (27. mart 2018). „Comment va se dérouler l'hommage national à Arnaud Beltrame”. Le Figaro. Pristupljeno 27. mart 2018. [mrtav link]
  23. ↑ Jože Pavlič. Družina, 1. april 2018: Francoski Kolbe. str. 13. 
  24. ↑ „Beltrame, frère GLDF, tué par un terroriste,”. 24. mart 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-12. Pristupljeno 2018-04-15. 
  25. ↑ Journal officiel de la République française, 5. maj 2012
  26. ↑ „De la sécurité de l'Élysée à l'Irak, le parcours du "héros" Arnaud Beltrame”. 24. mart 2018. 
  27. ↑ „L’hommage intégral du général Lizurey au lieutenant-colonel Arnaud Beltrame - L'Essor”. 24. mart 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-28. Pristupljeno 2018-04-15. 
  28. ↑ „Hommage à Arnaud Beltrame : une veillée pour ses "frères d'armes" avant un éloge de Macron aux Invalides, mercredi”. Europe 1. 27 March 2018. Pristupljeno 27 March 2018. 

Vanjske veze

srpskohrvatski
slovenački
engleski
francuski