Atlantski okean približno 160 km severoistočno od arhipelaga Sveti Petar i Sveti Pavle[1]
Er fransov let 447 je bio međunarodni putnički let francuske avio–kompanije Er frans, aviona Erbas 330-203, koji je poleteo sa aerodroma Galeao u Rio de Žaneiru u Brazilu, i uputio se prema aerodromu Šarl de Gol u Parizu u Francuskoj. Avion je nestao nad Atlantskim okeanom1. juna2009. godine, sa 216 putnika i 12 članova posade.[2] Do 13. juna u okeanu je pronađeno 50 tela nastradalih putnika.[3]
Letelica
Avion Erbas A330-200 je imao dva motora CF6-80E1 proizvođača Dženeral elektrik.[4][5] Izašao je iz fabrike sa serijskim brojem 660, a u Francuskoj je registrovan sa oznakom F-GZCP.[4][5] Prvi put je poleteo 25. februara2005. godine, i do trenutka nezgode ostvario je 18,870 časova leta.[4]
Letelica F-GZCP je 17. avgusta2006. učestvovala u sudaru sa avionom Erbas A321-211 oznake F-GTAM koji se desio na aerodromu Šarl de Gol u Parizu. Rep letelice F-GTAM je bio značajno oštećen dok je F-GZCP prošao sa manjim oštećenjima.[6] F-GZCP je poslednji put bio na velikom remontu 16. aprila2009. godine.[7]
U periodu od 5. maja2009. do 31. maja2009. avion je obavio 24 povratna leta iz Pariza prema 13 različitih destinacija širom sveta.[8]
Detalji leta
Nestanak
Avion je poleteo sa međunarodnog aerodroma Galeao u Rio de Žaneiru31. maja2009. godine u 19:03 po lokalnom vremenu (22:03 UTC), uz predviđeno vreme sletanja na pariski aerodrom Šarl de Gol približno 11 sati kasnije, u 11:10 po lokalnom vremenu (09:10 UTC)
Poslednji govorni kontakt sa avionom je ostvaren u 01:33 UTC, u trenutku kada je bio blizu tačke INTOL (1°21′39″S32°49′53″W / 1.36083°S 32.83139°W / -1.36083; -32.83139), koja se nalazi 565 km od brazilske severoistočne obale. Posada je najavila da će iskoristiti liniju kretanja UN873 i ući u vazdušni prostor koji kontroliše Senegal kod tačke TASIL (4°0′18″N29°59′24″W / 4.00500°N 29.99000°W / 4.00500; -29.99000) u sledećih 50 minuta,[9] kao i da je avion leteo normalno na nivou leta 350 (što odgovara nominalnoj visini od 35.000 stopa, odnosno 10.670 metara) brzinom od 865 km/č (0,78 maha).[10][11] Avion je napustio prostor koji nadziru brazilski radari u 01:48 UTC.
Avion je naišao na jake vazdušne turbulencije tokom leta.[12]
Automatske poruke
Istražilac Pol-Luj Arslanian je 3. juna izjavio da je „avion poslao seriju elektronskih poruka u roku od tri minuta koje predstavljaju otprilike jedan minut informacija. Šta te poruke tačno znače, nije još uvek otkriveno.“[13] Prema nekim izvorima, u avion je udario grom, ali je Džon Koks, iz jedne vašingtonske kompanije koja se bavi konsultanstkim poslovima vezanim za avionske sigurnosne sisteme objasnio nekoliko dana kasnije da bi „potpuni otkaz aviona zahtevao stopostotni otkaz elektronskog sistema,“ koji se „nije desio ranije tokom leta, zato što je sistem slao podatke uređaju za održavanje, što govori da je u avionu bilo struje“.[14]
Poruke koje je emitovao ACARS sistem (engl.Aircraft Communication Addressing and Reporting System) koji se nalazi unutar aviona objavljene su zvanično 4. juna2009. godine.[15] Ovi transkripti pokazuju da je u periodu od 02:10 UTC do 02:14 UTC poslato 5 poruka o otkazu (FLR) i 19 upozorenja (WRN).[16][17] Poruke koje su bile rezultat otkaza opreme, a koje je uhvatio ugrađeni sistem za testiranje i izveštavanje, kao i upozorenja iz pilotske kabine takođe su poslata u ACARS.[18] Otkazi i upozorenja koji su emitovani tokom pet minuta ukazivali su na probleme sa navigacijom, autopilotom, kontrolama leta i pritiskom u avionu (kodovi koji počinju sa 34, 22, 37 i 21 respektivno).[19]
Među ACARS porukama emitovanim u prvom minutu je poruka sa kodom 34111506, koja ukazuje na problem u sistemu za merenje brzine (engl.pitot-static system).[15][19] Izvori bliski istrazi su potvrdili da je „prva automatska poruka o otkazu sistema u nizu radio upozorenja poslatih iz nastradalog aviona eksplicitno ukazivala da su senzori brzine u kvaru“.[20] Dvanaest poruka upozorenja koje imaju isti vremenski kod pokazuju da su se autopilot i sistem za automatsku regulaciju potiska motora isključili, da je sistem za izbegavanje sudara (TCAS, engl.Traffic Collision Avoidance System) bio pokvaren, a da je način letenja prešao iz „normalnog“ u „alternativni“.[21][22] Preostale poruke su poslate imeđu 02:11 UTC i 02:14 UTC, a davale su informacije o greškama u ADIRU (engl.Air Data Inertial Reference Unit) i ISIS (engl.Integrated Standby Instrument System) sistemu.[22][23] Poruka upozorenja NAV ADR DISAGREE emitovana u 02:12 UTC ukazuje na neslaganje između informacija o brzini aviona koje su slali nezavisni senzori vazdušnog pritiska.[24][25] U 02:13 UTC poslate su poruke o grešci koje su se odnosile na uređaje za upravljanje letom.[26] Poslednje dve poruke su emitovane u 02:14 UTC sa lokacije 3°34′40″N30°22′28″W / 3.5777°N 30.3744°W / 3.5777; -30.3744,[27][28][29] od kojih je jedna (kod 341036006, poruka MAINTENANCE STATUS) predstavljala upozorenje koje se odnosilo na sistem senzora vazdušnog pritiska, a druga (kod 213100206, poruka ADVISORY) je bila upozorenje o pritisku u kabini.
Putnici i članovi posade
Prema zvaničnim podacima, u avionu se nalazilo 228 osoba, uključujući tri pilota i devet članova kabinske posade. Među putnicima je bila jedna beba, sedmoro maloletne dece, 82 žene i 126 muškaraca.[30]
Spisak državljanstva putnika koji su se nalazili u avionuEr Frans je objavio 1. juna2009. godine.[31] Delimičan spisak putnika i članova posade sa 75 imena objavljen je 3. juna2009.[32]
Državljansvo putnika
Po zvaničnim spisima Er fransa, putnici su većinom bili brazilski i francuski državljani. Pored toga, neki od putnika na ovom letu su imali dvojno državljanstvo.[n 1]Brazilska federalna policija je pregledala video snimke sa sigurnosnih kamera kako bi utvrdila identitet putnika.[33]
Mark Duboa (fr.Marc Dubois), pedesetosmogodišnji kapetan leta, koji se zaposlio u Er Fransu1988. godine, ostvario je u svojoj karijeri oko 11,000 sati leta, od čega je 1,700 bilo na tipu aviona Erbas A330. Kopiloti, David Rober (fr.David Robert), 37 godina, i Pjer-Sedrik Bonin (fr.Pierre-Cedric Bonin), 32 godine, zajedno su imali oko 9,000 sati leta. Od dvanaest članova posade, jedanaest su bili državljani Francuske, a jedan je bio državljanin Brazila.[34][36]