Karl Ernst Adolf Andersen (nem.Karl Ernst Adolf Anderssen) (6. jul1818. — 13. mart1879) bio je poznati nemački šahista, jedan od najslavnijih majstora šaha u 19. veku. Imao je dugu i uspešnu šahovsku karijeru, u svoje vreme smatran je vodećim igračem na svetu, a poznat je po svojoj blistavoj igri i danas.
Poreklo i rani život
Andersen je rođen u Breslau, Nemačka (danas Vroclav, Poljska) 1818. Živeo je u svom rodnom gradu gotovo čitav život, zajedno sa svojom majkom i neudatom sestrom i nikad se nije ženio. Andersen je završio gimnaziju u Breslau, a zatim je pohađao univerzitet gde je studirao matematiku i filozofiju. Kada je diplomirao zaposlio se u gimnaziji kao istruktor 1847. (sa 27 godina}}) gde je kasnije postao i profesor matematike. Andersen je živeo mirnim, stabilnim, odgovornim životom srednje klase, od svih poštovan. Profesija mu je bila predavanje matematike, a hobi i strast igranje šaha.
Kada je Andersen imao devet godina, otac ga je naučio da igra šah. Anderson je govorio da je kao dečak učio strategiju šaha iz knjige Vilijama Luisa Pedeset partija između Laburdonea i MekDonela (1835). Andreson nije bio šahovsko čudo; njegov napredak bio je postupan i promišljen i do 1840, kada je imao dvadeset dve godine, još nije bio nadmašio nemačke majstore kao što su bili Ludvig Bledov, fon der Lasa i Vilhelm Hanštajn.
Andersen je prvi put izazvao pažnju šahovskog sveta kada je objavio nekoliko kratkih i zanimljivih šahovskih problema1842. Zatim je 1846. postao urednik časopisa Schachzeitung (Šahovske novine (kasnije nazvane Deutsche Schachzeitung).
London 1851
Andersen je 1848. odigrao meč s profesionalnim igračem Danijelom Harvicom. Posle ovog meča i već stečene šahovske reputacije, dobio je poziv da bude predstavnik nemačkog šaha na prvom međunarodnom šahovskom turniru u Londonu 1851. Andersen je nerado prihvatio poziv, jer su troškovi putovanja nadmašivali njegova primanja. Međutim, Hauard Stonton je ponudio da iz svog džepa plati Andersenove putne troškove, ukoliko Andersen ne osvoji nagradu. To je bila velikodušna ponuda i Andersen je krenuo na put. Na turniru Andersen je pobedio Lionela Kizerickog, Joževa Sena, Stontona i Marmadjuka Vivila i na opšte iznenađenje osvojio turnir.
Andersena su slavili i zbog toga što je dve partije dobio zahvaljujući velikom broju žrtvovanih figura. U prvoj, koja je nazvana Besmrtna partija, kao beli protiv Kizerickog 1851, žrtvovao je lovca, oba topa i konačno kraljicu. U drugoj partiji, koja je igrana u Berlinu1852, kao beli protiv Žana Defrana, ukupan broj žrtava bio je manji, ali je ipak ostao bez kraljice i piona. Ova partija je nazvana Evergrin partija.
Sledećih nekoliko godina mnogi su ga smatrali prvim igračem sveta, ali pošto je morao da zarađuje posle takmičenja vraćao se svojim predavanjima. A onda ga je 1858. pobedio američki šahista Pol Morfi u slavnom meču održanom u Parizu. Andresen je pobedio u dve partije, Morfi u sedam, uz dva remija.
Anderesen je odigrao redak početni potez 1. a3 u meču s Morfijem, i ovo otvaranje je postalo poznato kao "Andersenovo otvaranje." Ovo otvaranje nikada nije bilo popularno na ozbiljnim takmičenjima.
London 1862
Tri godine posle poraza od Morfija, Andersen se vratio i pobedio u Londonu 1862, na prvom međunarodnom turniru na kome je igrao svako sa svakim, rezultatom od 12 pobeda iz 13 partija, izgubivši samo od Džona Ovena.
Godine 1866. igrao je i tesno izgubio meč (6:8) sa mladim Viljemom Štajnicom (30). Meč je uveo nekoliko novih ideja na polju strategije šaha. Nekoliko modernih autora kažu da je posle meča Štajnic postao svetski šampion, ali sami igrači nisu mislili tako, niti bilo ko drugi u to vreme. Kasnije je Andersen izgubio i drugi meč sa Štajnicom.
Andersen je bio vrlo omiljen i pošten. Štajnic je pisao: „Andersen je bio pošten i dostojanstven do srži. Bez straha ili koristi otvoreno je iznosio svoje mišljenje, a njegova iskrena nezainteresovanost postala je tako opštepoznata... da su njegove reči obično bile dovoljne da uguše rasprave... jer je vrlo često svoje odluke donosio u korist rivala...“
Baden-Baden 1870
Andresenovo najveće šahovsko dostignuće došlo je u kasnijim godinama, kada je pobedio u Baden-Badenu1870, na najjačem turniru ikada održanom do tada. Završio je kao prvi, ispred svog starog rivala Štajnica, i velikih igrača Nojmana i Blekburna.
Još uvek igrajući snažno, Andersenova poslednja velika pobeda bila je kad je bio drugi u Lajpcigu 1877, u pedeset petoj godini. Dve godine kasnije je umro.
Deutsche Schachzeitung (Nemačke šahovske novine) obeležile su njegovu smrt 1879. nekrologom od devetnaest strana.
